SRBIJA NAZADUJE

Spisak problema sa kojima se suočava je dugačak i teško ih je rangirati, a jedino kakvo-takvo ohrabrenje je činjenica da se sistem još nije raspao. Srbija ne napreduje, našta ukazuje čitav niz podataka kao što su nizak stepen industrijske proizvodnje, porast nezaposlenosti i zaduženosti, tako da bi se čak moglo reći i da Srbija nazaduje. „Napredovalo se malo u pogledu garderobe i obnavljanja tehničkih i kućnih aparata, ali u pogledu stanja društva, države, perspektiva i društvene infrastrukure mislim da se stanje čak i pogoršalo“, kaže politički analitičar Đorđe Vukadinović. On je podvukao da, ipak, ne treba potcenjivati ni strukturne političko-psihološke probleme, kao što su apatija, vrednosna dezorijentisanost, beznađe i besperspektivnost kao dominantno osećanje građana. Odustvo perspektive je, kako je ocenio, možda i najveći problem Srbije, jer se „čovek nekada može navići na niži standard, smanjiti aspiracije i očekivanja“, ali ne i na odsustvo plana i vizije izlaska iz problema i krize.

Najodgovornija za stanje u zemlji je, prema njegovom mišljenju, politička elita i političari iz vladajućih stranaka, ali ne treba potceniti ni odgovornost opozicije, medija, intelektualne i akademske elite, pa ni građana, iako su oni na kraju „lanca odgovornosti“. U ekonomiji najveći problemi su, kako je istakao, pad standarda, porast nezaposlenosti i odsustvo bilo kakve jasne srednjoročne i dugoročne strategije privrednog i ekonomskog razvoja. „Na to se onda nadovezuju politički problemi, odnosno ćorsokak u koji je zapala srpska evrointegracijska priča“, ta „evropska karta na koju je vladajuća elita prethodnih godina sve stavila, potrošena i više nema onu upotrebnu vrednost i težinu kakvu je do juče imala“. Srbija, prema njegovom mišljenju, prethodnih godina nije uradila ništa na izradi alternativnog koncepta razvoja, već je sve bačeno na kartu EU, od koje se očekivao spas i čarobni štapić.

Društvo se za to vreme stalno klatilo između lažnih dilema i evrofanatizma i evrofobije. Problem je i u tome što se sada, kad je EU upala u ćorsokak ili „bar došla do zida“, Srbija i njena politička elita i dalje ponašaju kao da EU nema alternativu. „I zaista je nema jer nisu ni tragali za alternativom, nisu o njoj ozbiljno ni razmišljali i to je ozbiljan problem“. U Srbiji se razvio svojevrstan patološki odnos prema EU, sličan odnosima između polova, gde jedna strana odbija i zavlači drugu onda kada je ona opseda i juri. „Kada vas neko juri i opseda i kaže ja te molim, volim, želim da budem s tobom i slično, gotovo prirodna, spontana reakcija svakog čoveka je da kaže – vidi što je dosadan, hajde da ga još malo iskoristim. Ako ne možete da ga se otresete, onda stalno ispostavljate neke uslove i kažete družićemo se i bićemo zajedno ako mi učiniš ovo ili ono – i to je otprilike priroda našeg odnosa sa EU“, naveo je Vukadinović.

Izvor: Tanjug, B92.net 26.12.2011.

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: