NASLAĐIVANJE TUĐOM NESREĆOM

Zbog dugotrajne finansijske i ekonomske krize najpre je u pitanje doveden američki model kapitalizma, a zatim i njegova evropska verzija. Sada se stiče utisak da će određene posledice trpeti i azijski pristup. Dakle, nameće se pitanje da li takva situacija ukazuje na to da ne postoji ispravan način vođenja ekonomije. Posle izbijanja kreditne krize i propasti investicione banke Leman braders, mnogi su upirali prstom u Sjedinjene Države zbog problema u svetskoj ekonomiji. Smatralo se da je američki model propao, a reputacija SAD, koja je zbog invazije na Irak (2003) oslabljena, pretrpela je dodatni udarac zbog finansijskih problema. Svi oni koji su sanjarili o američkom načinu života počeli su da izgledaju kao zanesenjaci.

Ubrzo nakon kolapsa Leman bradersa, tadašnji ministar finansija Nemačke, Pir Štajnbruk, postavio je „dijagnozu“ ne samo Sjedinjenim Državama, već i drugim zemljama, uključujući i Veliku Britaniju, koje su „amerikanizovale“ svoj finansijski sistem. Navedeni problem, tvrdio je Štajnbruk, odnosio se na preveliko oslanjanje na izuzetno složene finansijske instrumente, koje su zagovarale globalizovane američke institucije. „Finansijsku krizu su u najvećoj meri izazvale SAD“, tvrdio je nemački zvaničnik. Ali, to nisu bile jedine kritike upućene na račun Amerikanaca. Štajnbrukov naslednik na funkciji, Volfang Šojble, nastavio je u istom tonu, napadajući „besmislenu“ monetarnu politiku Sjedinjenih Država, tobože osmišljenu samo da bi se „nahranilo američko finansijsko čudovište“.

Takve tvrdnje, međutim, ne uzimaju u obzir probleme koje su izazvale one banke koje nisu upotrebljavale složene finansijske instrumente. Pojedini bankari su dugo naglašavali da obveznice koje izdaju bogate države predstavljaju najbezbednije finansijske instrumente, a onda je evrozonu pogodila dužnička kriza, čiji koreni sežu do loših finansijskih poteza vlasti u nekim zemljama, uglavnom na jugu Starog kontinenta. Kao rezultat toga, pojavile su se nove kritike. Logično, mnogi konzervativno nastrojeni Amerikanci sa zadovoljstvom predviđaju „neumitan krah“ onoga što doživljavaju kao evropski model „naplate poreza i neumerenog trošenja novca“. Tu si i drugi kritičari. Predsednik Kineske investicione korporacije Đin Likuin skeptično je komentarisao predlog o davanju kineskog „spasilačkog paketa“ Evropi, koju je nazvao „kontinentom sa zastarelim zakonima“.

Kritike na račun Evropljana su, u izvesnoj meri, opravdane, imajući u vidu činjenicu da su u prethodnom periodu zaposleni u javnoj službi u Francuskoj, Grčkoj i Italiji rano odlazili u penziju, te da su strogi zakoni o radu sprečili mnoge kompanije da zaposle nove radnike. Ipak, pritužbe se odnose na samo mali deo evropskih teškoća. Fiskalni problemi Grčke i Španije delimično su izazvani i velikim izdacima za razvoj visoke tehnologije i druge projekte, kao što su izgradnja objekata za Olimpijske igre, zgrada na aerodromu i pruga za brze vozove.

„Naslađivanje tuđom nesrećom“ praksa je koja se često koristi – između ostalog na udaru su se našli i kritičari Amerike i Evrope u Aziji, jer su oni lako ubedili sebe da zapadni sistem demokratskog kapitalizma propada. Ali, zar slične kapitalne investicije i nagli porast cena nekretnina ne predstavljaju značajan segment preobražaja Kine koji je počeo devedesetih godina 20. veka? Različiti modeli se zapravo porede da bi se našao bezbedan način za sticanje bogatstva i ostvarivanje prosperiteta. Ipak, nadmetanje u tržišnoj ekonomiji često vodi ka imitacijama, dok je veliki profit uglavnom privremen.

Autor: Harold Džejms, profesor istorije i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston

Izvor: Danas.rs 19.01.2012.

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: