ŠTA MOŽEMO NAUČITI OD BRAZILA

Brazil je od Velike Britanije preuzeo 6. mesto po velićini svetske ekonomije, a očekuje se da će do 2015. ekonomski preteći i Francusku. Samo prošle godine u Brazil se slilo najviše dolara u poslednjih pet godina – 65 milijardi i to najviše kroz direktna strana ulaganja. Ali do pre samo desetak godina privreda Brazila bila je poznata po neprekidnoj hiperinflaciji, koja je krajem 80-ih i početkom 90-ih godina bila između 2.000% – 3.000% godišnje. Ova latinoamerička država živela je 30 godina sa prosečnom godišnjom inflacijom od 449%, a onda se 1999. godine sve promenilo. Te 1999. godine Centralna banka Brazila koncentrisala se na inflaciju kao ključnu meru monetarne politike i stabilizacije lokalne valute real. U skladu s promenjenom politikom cilj Centralne banke bio je godišnji rast inflacije od 4,5%, sa ograničenjem na najviše 6,5%. Brazil je do sada bio veoma uspešan u ostajanju u ovom ciljnom rasponu i posle više godina savladavanja inflacije brazilska Centralna banka s pravom je stekla epitet čuvara stabilnosti cena. Tek minule godine Brazil nije ostvario spektakularni privredni rast kao 2010, kada je bio 7,5%, ali i 3% rasta u 2011.godini bio je iznad svetskog proseka. Kuriozitet je ipak da sa 3% rasta BDP-a Brazil nije bio lider među državama Latinske Amerike – primat su preoteli Čile sa rastom BDP-a od 4% i Kolumbija i Peru sa 5% privrednog rasta. Inače, brazilska privreda stvorila je prošle godine bruto proizvod vredan 2,44 biliona dolara.

Brazilski trgovinski višak u razmeni sa svetom porastao je u 2011. godini 47,8% u poređenju s prethodnom godinom i iznosi skoro 30 milijardi dolara (to je najviši nivo od 2007. godine). Rekorde beleže i izvoz i uvoz. Prošle godine Brazil je izvezao robe za 256 milijardi dolara (rast 26,8%), a uvoz je dostigao 225 milijardi dolara (rast 25,7%). Ovakav spoljnotrgovinski bilans Brazil je postigao zahvaljujući visokim cenama na svetskom tržištu i snažnoj potražnji za njegovim glavnom robom – sojom i gvozdenom rudom. Najveći izvoz privreda Brazila ostvarila je na tržištu Kine, a zatim SAD i Argentine. Cela država postala je veliko gradilište, Vlada je pokrenula javne radove i pomaže izgradnju stanova za porodice s malim prihodima, a za veliko fudbalsko takmičenje, osim sportskih objekata, pripremaju se saobraćajni i smeštajni objekti. Angažovana je i građevinska industrija iz susednih država, ali građevinarstvo i dalje vapi za radnom snagom. Prošle godine otvoreno je 2,3 miliona radnih mesta pa je nezaposlenost pala na istorijski minimum – stopa nezaposlenosti iznosi 6%, što je najniži procenat od 2002. godine.

U novim okolnostima, međutim, taj višegodišnji cilj postaje – diskutabilan. Centralna banka je to osetila i u avgustu prošle godine iznenadila je ulagače obaranjem referentne kamatne stope. Takvu odluku nije mogao da predvidi nijedan od analitičara kuće Blumberg, inače poznate po preciznim predviđanjima. Prvi put se dogodilo da je kamatna stopa smanjena i pre nego što je inflacija počela ozbiljno da popušta. Posle avgustovskog “šoka”, Centralna banka je još dva puta snizila referentnu kamatnu stopu uz saglasnost svih članova centralne banke. Kamatna stopa trenutno iznosi 11%, ali je i dalje najviša među državama Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija. Inflacija je prvi put u poslednjih osam godina premašila granicu i završila na 6,55%. Dopuštanje inflaciji da raste više od plana i novo oporezivanje stranih investicija pokazalo se kao loše rešenje na drugoj strani – uticalo je na kretanje brazilskog berzanskog indeksa BOVESPA. Taj indeks je u 2011. godini pao 18,1%, što je ujedno i najveći zabeleženi pad posle 2008. godine, kada je zabeležen pad od 41%. Inače, prosečni dnevni obrt na brazilskoj Berzi je 6,5 milijardi američkih dolara. Prvi dani 2012. godine uneli su optimizam na Berzu. On počiva na očekivanjima niže inflacije u 2012. godini u Brazilu i očekivanom rastu na globalnim tržištima. Ovakvi ekonomski rezultati stvorili su od Brazila obećanu zemlju u koju hrli radna snaga iz mnogih krajeva sveta. Od januara do novembra prošle godine broj stranih državljana koji legalno žive u Brazilu popeo se sa 962.000 na oko dva miliona ljudi.

Od države koja je nekada bila izvoznik, pre svega, sirovina (gvozdena ruda, soja, šećer, kafa i drvo), Brazil je u poslednjih nekoliko godina postao veliki izvoznik tehnoloških proizvoda kao što su automobili, vojni i civilni avioni (Embraer) i naftni derivati (Petrobras). Čak 80% ekonomije zasniva se na domaćoj potrošnji, pre svega na potrošnji novoformirane srednje klase koja je narasla na 45 miliona ljudi. Vlada Dilme Rusef, međutim, ne spava na lovorikama. Iako je statistika impresivna, a ekonomija pretiče evropske, u Brazilu i dalje više od 11 miliona ljudi živi u favelama (siromašnim naseljima), a premijerki, njenom ministarskom kabinetu i Centralnoj banci jasno je da Brazilu treba bar 20 godina da građanima obezbede evropski životni standard.

Izvor: Novi magazine, B92.net, 21.01.2012.

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: