DRUŠTVO JE UVEK SLABIJE OD DRŽAVE

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, dr.Vukašin Pavlović, nedavno je objavio knjigu ,,Država i društvo,, koja predstavljena u Biblioteci grada Beograda. Pisano u najboljoj politikološkoj i pravnoj tradiciji, ovo uzbudljivo naučno štivo istovremeno je i svedočanstvo o zrenju ne samo jednog osobenog teorijskog, nego i aktivnog, praktičnog angažovanja u poslovima od presudno važnog javnog interesa. Naizgled pomalo paradoksalno, o tome svedoči upravo sveobuhvatni naslov knjige, pošto je problem odnosa države i društva danas, u globalnim, regionalnim i lokalnim okvirima, jedno od najsloženijih pitanja s kojim se suočavaju i upravljači i podanici, politička klasa i građani, političke partije i društveni pokreti, etatizovane strukture moći i civilno društvo.

Šta je profesoru Pavloviću bio osnovni motiv za početak rada na svojoj novoj knjizi?

Država kao tema je oduvek u središtu interesovanja političkih nauka. A odnos države i društva je temeljno pitanje političke sociologije. Knjigom sam želeo da pokažem, da je izgradnja države jedan od najtežih i najsloženijih ljudskih poslova. Tako je oduvek bilo, tako je i sada. Prvi deo knjige, posvećen je velikanima klasične političke misli, ukazivanjem na značaj temeljnog teorijskog nasleđa za razumevanje današnjih problema u odnosima države i društva.

Zašto je knjiga započeta analizom polisa u antičkoj Grčkoj?

Pored osobenih teorijskih razloga, jer su u antičkom polisu država i društvo skoro nerazdvojni, postoji i jedan aktuelni razlog. Balkan je naročito u dvadesetom veku često bio žigosan kao prostor sa deficitom civilnosti i demokratičnosti. Ponekad smo i sami bili krivi za tu negativnu sliku, ali se ponekad zaboravlja ili previđa činjenica da su i politika i demokratija kao pojmovi, nazivi i praksa rođeni upravo na Balkanu, samo nekoliko stotina kilometara južnije od nas.

Kakve je pouke to nasleđe ostavilo današnjim naraštajima?

Starohelenski polisi su izuzetno cenili svoju nezavisnost, ali su nam ostavili pouku o blagodetima otvorenosti prema susedima i drugim narodima. Pored razvijene trgovine na obostranu korist, stari Grci su od Feničana preuzeli pismo, od Liđana kovani srebrni novac, od Vavilonaca mere za težinu, od Egipćana su naučili astronomiju, a od Frigijaca muzičke lestvice.

Šta su danas glavni problem u odnosu države i društva?

Problema ima mnogo, pa i previše, što je i razumljivo. Danas su i društva i države neuporedivo složenije tvorevine, pa je prirodno da je i odnos među njima mnogo kompleksniji. Od kako je države, sudbina svakog društva je u njenim rukama. Danas pogotovo, jer državi stoje na raspolaganju najrazvijenija tehnološka sredstva kontrole i dominacije nad društvom. Jedna od odlika pozne moderne je, kako bi rekao Hebermas, da svet poretka (država) nastoji da kolonizira i potpuno zagospodari svetom života (društvom).

Što je očigledno i u najrazvijenijim demokratskim društvima?

Generalno, odnos između države i društva ostaje asimetričan i u najrazvijenijim demokratskim društvima. U tom odnosu društvo je uvek slabija strana. Retki su trenuci velikih promena kad društvo nadvlada državu, što po pravilu traje kratko.

Srbija, naravno nije izuzetak?

U slučaju Srbije, društvo je najčešće bilo najslabija strana. Objašnjenje za to, bar jednim delom, leži u činjenici da su naši ljudi zbog mnogih ratova i kriza tokom ranije i novije istorije, uvek gledali na državu kao na sigurnijeg i jačeg garanta rešavanja problema.

Ali, kakav je kvalitet savremene države?

Jedno od najznačajnijih pitanja je podizanje kvaliteta svih političkih institucija i države u celini. Savremena država dobija mnoge nove funkcije, a da bi ih uspešnije obavljala mora znatno da podigne svoje kapacitete. Pogledajte samo važnost i složenost ekoloških funkcija moderne države ili pitanje siromaštva. Današnja teorija države nudi vrlo razvijenu listu kriterijuma za procenu kvaliteta političkih institucija.

Da li pririsak društva na državu može da doprinese ispunjavanju tih kriterijuma?

U zemljama mladih demokratija, poput Srbije, vidimo snažan proces reparlamentarizacije, kako bi se otvorio širi prostor za uključivanje građana u donošenje najvažnijih odluka o razvoju društva. Istovremeno, na svim stranama je na delu izrazito jačanje izvršne vlasti, čak i u zemljama razvijene demokratije i drugih parlamentarnih tradicija. Na trećoj strani, kao da u svim zemljama sveta, pa i kod nas, beležimo rastuće nezadovoljstvo kvalitetom političkih elita. Od okupiranog Volstrita pa do arapskog proleća na Mediteranu, građani su nezadovoljni, a pogotovu mladi naraštaji. Kao da nikad nije bio veći jaz između težine i ozbiljnosti problema sa kojima se suočavaju savremena društva i sposobnosti političkih klasa da te probleme uspešnije rešavaju.

Da li sa globalizacijom opada uloga nacionalnih država?

Odgovor na to pitanje nije i ne može biti jednoznačan. Na jednoj strani imamo generalni trend povećanja broja država u svetu. Samo u Evropi njihov broj se u dvadesetom veku više nego udvostručio. Mnoge etničke grupe smatraju da će samo uz pomoć sopstvene države uspeti da opstanu. Primer nastanka novih država na prostoru druge Jugoslavije to najbolje potvrđuje. S druge strane, jačaju trendovi integracija koje prevazilaze okvire nacionalnih država. Stvaranje i razvoj Evropske unije je najbolji primer za to.

Kakva je budućnost Srbije u tim procesima?

U društvenim naukama, a u političkim pogotovu, predviđanja su krajnje nezahvalna. Usudio bih se, ipak, da kažem da će broj država u svetu i dalje rasti. Globalizacija će više pogodovati velikim, bogatim i vojno jakim državama. Oko njih će se, kao grozdovi, u širim regionalnim i kontinentalnim okvirima okupljati male, manje razvijene zemlje i objektivno slabe države. Malim državama poput Srbije ostaje, da se povezuju unutar prirodnog prostora kome pripadaju i kome nužno gravitiraju. Tako će očuvati ne samo šanse za svoj opstanak, nego i uvećati svoje izglede za razvoj.

Autor: Slobodan Kljakić, Izvor: Politika online, 12.03.2012.

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: