MODERNA DRUŠTVA

U kapitalističkom preduzeću preduzetnik koristi veća sredstva od onih kojima raspolaže, kako bi pokrenuo ekonomske aktivnosti koje njegovim saradnicima i njemu samom mogu doneti zaradu. Oni koji ulažu kapital, nisu zajmodavci već suvlasnici koji dele rizike s preduzetnikom. Ovakav sistem nastaje stidljivo u pomorskim i trgovačkim gradovima državama (u kojima brodovlasnici i trgovci udružuju svoja sredstva u izgradnji i upotrebi trgovačkih brodova). Trgovački kapitalizam širi se Evropom od XIV veku (Italija, Francuska, Holandija…) i doživljava procvat u XVII veku (Engleska, Nemačka…). Preduzetnik je morao biti veoma racionalan (planira dugoročno, ume da reinvestira, biva pravi asketa… i morao je obavezno da razdvoji privatne račune od računa preko kojih posluje preduzeće, i uposli obimnu radnu snagu – iz čega je nastala radnička klasa).

Savremeno društvo zahva i jedan od tri bazična procesa – birokratizacija. Preko nje se zaobilazno ,,legalna prevlast,, (afirmacija države) u isti mah čini i racionalnom i delotvornom. Privatna preduzeća razvijaju široko birokratizovane sisteme internog upravljanja i napredovanja zaposlenih. Osnovna predpostavka za uspostavljanje birokratskog administrativnog sistema jeste da pisani zakon bude iznad, kako tradicije tako i samovolje pojedinca, despotskog ili harizmatskog vođe. Svaka procedura mora ostaviti pisani trag i biti sačuvana, pa je regularnost delovanja neraskidivo povezana sa postojanjem arhiva. Državni službenici postavljaju se na određena mesta jedino na osnovu svoje stručnosti, koja se utvrđuje na konkursima i premeštaju se (profesionalno napreduju ili nazaduju) u zavisnosti od godina službe i zasluga na radu (uvek u skladu sa statutarnim procedurama, nikad arbitrarno). Radnim mestom nikad ne može raspolagati državni službenik (činovnik), niti ga prodavati ili prenositi na druge, pri čemu imaju dužnost da svoj posao obavljaju nepristrasno, uvažavajući zakon i viši državni interes, bez uplitanja bilo kakvog stranačkog ili ličnog uticaja. Birokratija se najčešće optužuje, da zbog primene propisa ne obavlja suštinu posla, da je previše centralizovana (udaljena od terena) i da su joj procedure veoma spore, složene i neefikasne.

,,Složena ili razvijena moderna društva,, definišu međudelovanje više razvojnih linija…

Monetarizacija razmena, demokratski principi, laicizacija države i racionalizacija javnog delovanja, doprineli su da se do kraja izvede proces institucionalnog razdvajanja na četiri velike funkcionalne grupe – porodicu i privatni život, proizvodnju, javnu i političku raspravu, religijske rituale i rituale identifikacije i integracije.

Porast stanovništva, opšta urbanizacija, smanjeni uticaj crkve i kulturna valorizacija individualne slobode, naveli su državu da u ime iznalaženja veće ravnoteže, s jedne strane i solidarnosti s druge strane, snažno interveniše kako u razvoju ekonomije tako i u životu građana. Ekonomska politika i društvena politika, u širokom smislu reći, sve se više prepliću utičući jedna na drugu.

Visoki nivo obrazovanja uopšte i značaj koji je dobila štampa, a potom i radio i televizija, čine da se građani više ne prepuštaju samo jednoj vlasti, pa makar bila i zaštitnička. Zaposleni podrazumevaju da pregovaraju o propisima i vladanje podrazumeva ubeđivanje. Informacija je postala moć, koju demokratske države ne kontrolišu.

Zahvaljujući brzim sredstvima komunikacije, vesti o događajima brzo se šire čitavom planetom.

Zbog svega toga, u složenim društvima su česti sukobi raznih vrsta, i ona su primorana da neprestano iznalaze nove modalitete organizacije ,,življenja zajedno,,. Društveno pregovaranje u vezi sa sukobima na radu vekovima je držalo primat i aktuelno je i danas, ali su se pored njega pojavili ili će se pojaviti i neki drugi sporovi – zahtevi za ravnopravnošću polova, posebni problemi u vezi s kulturom i načinom života, sukobi koji se tiču korišćenja prostora, okruženja…

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: