USPOSTAVLJANJE VREDNOSTI

Ima vrednosti koje ljudi uvažavaju u svim društvima: poštovanje života i poštovanje svojine bližnjih, ne donošenje presuda o vlastitoj pravednosti… Te vrednosti nisu ni brojne ni prirodne. Opredeljivanja za mnoge vrednosti su istorijski i kulturno određena. Tvrditi da u nekoj oblasti treba poštovati tradiciju jeste opredeljivanje za vrednost koja neposredno nosi etiketu konzervativnosti, ali i tvrdnja da, u ime nekih novih tehničkih mogućnosti ili individualnih zahteva, tradiciju treba odbaciti, takođe izražava određeno opredeljenje, samo druge prirode.

Sa napuštanjem kulturnih i nepromenljivih vrednosti koje je nametala tradicija ili slepo tumačenje svetih tekstova, postavilo se pitanje na čemu zasnovati nove, pri čemu dolazi do sukoba dva gledišta. Zastupnici prvog su, zalažući se za priznanje različitosti kultura i vrednovanje individualne slobode, zahtevali veće ili manje relativizovanje svih vrednosti. U ime poštovanja drugog i prava na različitost, odbacili su svako polaganje prava na univerzalnost.

Među onima koji će se postaviti protiv relativista naći će se dve različite grupe mislilaca. Prvi u svojim grubim varijantama predstavljaju deterministe i to čak i u humanističkim pitanjima – ne pridaju neku veću važnost individualnoj slobodi i tvrde da vrednosti proističu iz prirode stvari i da razvoju vrednosti može doprineti jedino napredak nauke. U umerenim varijantama naći će se ideja moralnog progresa, a naći će se i glavni elementi savremenog tehničkog drštva i socijaldemokratske misli – postaviti veoma visoko eksperte i sanjati o kraju ideologija koje bi definitivno bile zamenjene dobrim upravljanjem zasnovanim na korišćenju raspoloživog znanja, rešavati sukobe na proceduralan način, izbegavati opredeljenja za sve što upućuje na krajnje ishode i iznalaziti kompromise pregovorima.

Humanisti danas preferiraju filozofiju morala i velike liberalne političke misli. Pritom, osnovu svih vrednosti čine sloboda subjekta (shvaćena kao autonomija, a ne kao čudljiva proizvoljnost) i sa njom neraskidivo povezano priznavanje slobode drugoga, kao i afirmisanje čovečanstva kao jedinstvenog. Iz toga proističe da je univerzalnost u isti mah i vrednost i glavni kriterijum svake hijerarhizacije vrednosti. Univerzalistička praksa svakako vredi više od one koja to nije i ona je dosta jednostavna, ali samo u monokulturnom društvu. Teškoće nastaju u XX veku, kada dolazi do većeg otvaranja sveta i većeg jačanja praktikularizma. Svetsku deklaraciju o ljudskim pravima potpisuju i države, koje je ne poštuju.

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: