IDEJA NAPRETKA

Moglo bi se smatrati da ideja o postepenom napretku započinje sa sporom ,,starih,, i ,,modernih,, u XVII veku – ljudi koračaju napred, stojeći na ramenima svojih predaka. Ljudi postaju svesni da im se znanje neprekidno uvećava i da se različite kulturne tvorevine umnožavaju. U ime modernog rasuđivanja i savesti, prosvetitelji vode borbu za toleranciju, za slobodu izražavanja i protiv ,,isleđivanja,, (torture kojoj se, kao prestupnici, podvrgavaju svi sumnjivi). Pri čemu se smatra – da se ćovek ,,može usavršiti,, i da se, ako se dobro vodi, može preporoditi. Verovanje u progres, pretvara se u doktrinu o napretku, na kojoj se zasnivaju pravila političkih delovanja i posebno naglašavaju obrazovanje i javna higijena. Takva doktrina afirmiše tri tvrdnje – razvoj nauke i tehnike može poboljšati sudbinu čovečanstva, koji će ići uporedo s moralnim napredkom, jer istorija ima svoj smisao koji je usmeren ka srećnijoj sutrašnjici. Za pozitiviste, ne postoji sumnja da istorija ima pokretački smisao (iza nauke i morala) i da se nasuprot dosadašnjim neizbežnim naseljima, čovečanstvu smeši svetlija budućnost. Ideologija progresa i traganje za istorijskim smislom, nerazdvojivi su jedno od drugog. Kolonijalna ekspanzija se vrši u ime dobrobiti civilizacije koja se prenosi dalekim narodima. Mračne mogućnosti koje je otvorio napredak nauke i tehnike, nagnale su svet da se posle svega zamisli – sve veći broj ljudi počinje da se pita o odgovornosti naučnika i o moralnim zahtevima koji su u suprotnosti, koliko s normalnim željama naučnog duha da napreduje toliko i s njegovim praktičnim primenama, čije se pogubne posledice ne mogu predvideti.

S okončanjem istraživanja sveta i nastankom kolonijalizma, pojavljuje se etnologija, koja baveći se opisima raznih kultura u intelektualnom pogledu stavlja tačku etnocentrizam zapadne evropske kulture. Sociologija počinje da se uobličava u nauku i uporedo sa njenim nastajanjem i psihologija definitivno raskida s introspektivnim ispitivanjem podataka svesti. Naučni poduhvati, stidljivo i polako, osvajaju sve oblasti, ali s delimično kontradiktornim rezultatima. Veliki problemi, prepuštaju se istraživanjima i usitnjenim eksperimentalnim postupcima, koji se ponekad teško povezuju u celinu. U isto vreme naglašena naučna ambicija podiže očekivanja, koja ne bivaju ispunjena i u novije vreme oseća se izvesna nezainteresovanost nauke. Javlja se stvarna opasnost prekida između tekstova stručnjaka i njihovih osiromašenih generalizacija namenjenih širokoj kulturi.

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

One Response to IDEJA NAPRETKA

  1. Dušanka says:

    Zanimljiv blog, danas smo na fakultetu razgovarili o Napretku. Odnosno, dobili smo zadatak da razmisli o tome koliko je znanje dovelo do napretka ? Sto me je nateralo da celo posle podne razmisljam o tome. I u glavi mi se postavilo mnogo pitanja. U redu, znanje je dovelo do napreta u nekim oblastima naročito u tehnologiji. Ali šta je sa čovečanstvom, zašto je ono izgubljeno pored svog tog napretka, zašto se i dalje ratuje? Vlada siromaštvo ? Bolesti se umnozavaju i pored svog tog medicinskog znanja i koja je to ideja Napretka? Da li je za sve nas pojam o napretku isti? Sigurno da nije,jer ne bi bilo toliko kontradiktornih rezultata. Pa mi se iz ovoga postavlja jos jedno pitanje, koje je danas vrlo ključno a to je moć interesa, bilo političkog, ekonomskog, naučnog ili možda religijskog? Koliko je interes odigrao ulogu u svemu tome da još uvek nismo sigurni gde vodi ili ne vodi ovaj tzv. civilizacijski Napredak? Dok razum vlada i naš ego da li su poremećene vrednosti ili možda samo zanemarene ? Da li smo zaboravili na etiku i moral ? Zašto još uvek nemamo zdravo društvo ? U kom pogledu je čovečanstvo zastalo i pored tolikog razvitka ? Da li je čovečanstvo zastalo ili je ovo samo “zatišje pred buru“ koja će nam možda doneti razvitak ili propast ? Da li smo pronašli pravi smisao postojanja i pored svog tog znanja , ako nismo koliko ćemo još dugo tragati za njim ?

    Na ta i mnoga druga pitanja, teško da još uvek može da se da upotpunjen odgovor, jedino što sledi, jeste da nastavimo da tragamo za odgovorom, koji možda nije jedan . Znanje ne sumnjivo pomaže u razvoju i rešavanju praktičnih problema, ali duša i čovekov simisao i dalje se gubi i nije nam potpuno jasan. Ipak treba nastaviti s obrazovanjem, jer bez njega sledi propast, a sa njim možda i nađemo rešenje narpetka i razvoja koji je bolji od ovoga što smo naučili do sada. Moguće je da su prave ideje o napretku ili zdravom društvu već otpočele, a sigurno je da idealno društvo nećemo imati još uvek, bar ne u naredinh nekoliko vekova ako ne i za 1000 gidina, ali neki značajni pomaci mogu se destiti baš u ovom veku.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: