OBRAZOVANJE

Škola kao ustanova čiji je cilj da opismeni decu, da ih nauči osnovnim računskim radnjama i prenese im opšta znanja neophodna za život, postojala je još u antičkom, grčko-rimskom svetu. U srednjem veku, u kulturama zasnovanim na religiji, obrazovanje postaje stvar sveštenstva i dugo su najučeniji ljudi sveštenici. Takvi modeli, delimično postoje i danas. Pismenost u Evropi počinje da se širi u XV veku, posle pronalaska štamparije. Međutim stopa nepismenosti i krajem XVIII veka iznosi 30%. Tek u XIX veku osnovno obrazovanje ispoljava nastojanje da postane opšte i postaje briga vlasti. Pored već postojećih škola crkvenih bratstva, niču i državne škole. Danas, posmatrano u celini, s porastom dohotka po stanovniku smanjuje se i nepismenost globalnog stanovništva sveta.

Povezanost obrazovanja i demokratije pokazuju mnogi aspekti. Da bi građanin formirao sopstveni sud on mora imati pristup izvorima informacija. Danas, mediji sa svojom raznovršnošću, u mnogo većoj meri utiču na razvijanje kritičkog suda. Škola sam po sebi nije demokratska. Ona može da indoktrinira, kao što može i da formira slobodno mišljenje, ali je  obrazovanje oslobotiteljsko. Svuda u svetu učeni radnici, upravo zato što su bili najobrazovaniji, bili su avangarda u borbi radničke klase i predvodnici u sindikalnim pokretima. Konačno, škola je praktična instanca u procesu socijalizacije, jer se deca u njoj uče pravilima zajedničkog života. Može biti aristokratska, autoritarna, demagoška ili demokratska. U obrazovnim sistemima razvijenih država, autoritarni način učenja imao je nekada visoku cenu. Danas se pedagoškim eksperimentima u cilju podsticanja učenikove inicijative, razvila veća sloboda u izboru aktivnosti i veće lično angažovanje. Takvi eksperimenti uglavnom su uspešni, ako odgovornost nije i suviše velika i zahtevi previše usamljeni, jer nastavnici ipak ne mogu izbeći simboličnu ulogu roditeljskog tipa.

Sredinom XX veka, srednje škole i univerziteti, u svim industrijalizovanim zemljama doživljavaju naglo povećanje broja polaznika, što iz osnova menja život obrazovnih ustanova i smisao diploma. U srednjim obrazovanju glavne teškoće su neprilagođenost kulturnim promenama i intraurbana društvena podvojenost. Do juče autoritarna, gimnazija to više nije, uvode se nova dosta nejasna pravila. Što se koledža tiče, društvena podvojenost i nejednakosti između gradova i predgrađa, znatno uvećavaju probleme, jer u njih pristiže sve više dece iz frustriranih sredina, sa niskom opštom kulturom i bez vere da im školovanje može išta doneti. Nesigurnost nastavnika, da li deci prenose prave sadržaje prelazi i na učenike i sve to stvara stalno nezadovoljstvo kod svih u sistemu obrazovanja. Klasičnu kulturu prihvata samo motivisana manjina. U nadi da će korisno poslužiti učenicima, uvodi se veći broj opcija, ali se pokazuje da takva različitost povlači za sobom hijerarhizaciju smerova. Demokratska nastava je nastava koju pohađaju svi – ona pruža jednake šanse svima, ali svima ne može obezbediti jednake rezultate. Istina može biti veoma surova. Imajući u vidu značaj koji imaju diplome, prosveta se nalazi pred veoma teškim zadatkom, jer treba da definiše profesionalni i društveni položaj svih. Što se univerziteta tiče, na njima je trenutno u toku orijentisanje nekih nastavnih smerova prema strukama u kojima bi mogli biti korisniji, a takođe se radi i na razdvajanju kratkih studija od dugih. Da li i kako ti različiti razvojni programi mogu koegzistirati s fundamentalnom naučnom orijentacijom univerziteta, ostaje da se vidi.

U današnjem svetu, u kojem je menjanje poslodavca i poslova postalo mnogo češće nego što je to bilo ranije, u kojem su službenici i radnici koji čine 60% ukupnog aktivnog stanovništva društvene zajednice prinuđeni da se svakodnevno stručno potvrđuju, nužno je učiniti nešto i na unapređivanju vrednosti stečenog znanja u toku same karijere – dostizanje nivoa profesionalnog kontinuiteta, iz kojeg se mogu regrutovati kvalifikovani radnici i strušnjaci.

 

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: