ZAŠTITA NEZAPOSLENIH

Deo zarade koji se izdvaja za socijalna davanja obuhvata i osiguranje u slučaju nezaposlenosti, čije trajanje zavisi od visine plate, s izuzetkom u pojedinim zemljama Evrope (nadoknada iznosi 60% zarade – bar na početku perioda nezaposlenosti, na šta odlazi oko 3% BDP-a). Obeštećenje nezaposlenih ne zavisi od socijalnog osiguranja već od sistema finansijskog osiguranja kojim upravljaju socijalni partneri (sindikati i poslodavci) i dispozicije pomoći kojima raspolaže država.

Pogoršana situacija na nacionalnim tržištima rada stvarala je deficite – pa su države načinile sporazume o dopunskom finansiranju kroz porez. Funkcioneri i zaposleni prilažu prilažu svoj solidarni nacionalni doprinos, dok nezaposleni primaju jedinstvenu pomoć, koja postepeno opada i prestaje s prestankom prava. Oni koji prolaze kroz obuku za preusmeravanje, kao i oni koji su neposredno pri ostvarivanju prava punog radnog staža, nastavljaju da primaju punu pomoć. Pritom, pooštrena je kontrola nepravednog odpuštanja radnika od strane poslodavaca. Pored svega, profesionalna aktivnost ostaje suštinski element socijalizacije. Da bi se troškovi smanjili, a taj cilj ostvario, ubuduće politike zapošljavanja treba da daju prednost obrazovanju, prilagođavanju i uklapanju nezaposlenih, uz podršku otvaranja radnih mesta    (a ne favorizovanju obeštećenja).

Obezbeđivanje minimalnog dohotka, onim kategorijama ljudi koji nemaju nikakvih prihoda, je cilj koji je nametnuo potrebu za zakonskom definicijom minimuma, koji bi pružio bolju zaštitu ličnog dostojanstva od traženja milosti ili odlaska u neku dobrotvornu ustanovu. U osnovi je ideja borbe protiv zapostavljanja i isključivanja pojedinaca iz društva.

Nezaposlenost među mladima je utoliko veća, ukoliko je njihov obrazovni nivo niži (vrsta obrazovanja – opšte, tehničko, profesionalno… u drugom je planu). Ovi dobro provereni rezultati u suprotnosti su s pesimističkim i demobilizatorskim sumnjama o koristi koledža i gimnazija (preko 10% mladih evropljana napušta školu bez ikakve diplome). Jasno definisani cilj je da im se pruži druga šansa ili nova prilika – dopunsko obrazovanje omladine od 17-25 godina, kroz ugovore za kvalifikaciju i adaptaciju. Pored ugovora koji se zaključuju s potpuno nekvalifikovanim osobama, postoje i drugi obrazci, koji nekima omogućavaju izlazak iz tunela – ugovor o zapošljavanju iz solidarnosti ili zapošljavanju mladih (oni omogućavaju širi pristup problemu). Kandidata ima dosta i prvi rezultati su povoljni, kako sa stanovišta mladih, tako i sa stanovišta poslodavaca (mada su predviđeni pre svega za one koji su uskraćeni u obrazovanju, prvenstvo uvek imaju osobe sa završenom maturom – s diplomom ili s višim obrazovanjem). Zato se postavljaju pitanja – Ne predstavlja li ta zaposlena omladina kvalifikovane i neophodne, a loše plaćene radne snage (ispod nivoa)? Da li deo plate koji u cilju socijalnih napora daje cela nacija, na veštački način ne puni kase njihovih poslodavaca?

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: