DRUŠTVENA KLASIFIKACIJA I HIJERARHIJA

Termin društvenih klasa u savremenom značenju počinje da se koristi s Karlom Marksom (1818-1883). On klase definiše racionalno, prema njihovom položaju u procesu proizvodnje ekonomskih dobara, dvočlana šema koja na najopštijem nivou suprostavlja dve klase – kapitaliste (sopstvenike sredstava za proizvodnju, koji eksploatišući proletere žive od oplođenog kapitala – zarade i rente) i ove druge – proletere (koji preživljavaju od proizvoda svoje radne snage – nadnice). U toj viziji pripadanje klasi nije definisano prirodom profesionalne aktivnosti (tehničkih relacijama proizvodnje). U središtu je koncept eksploatacije – nepomirljiva suprotnost između onih koji raspolažu kapitalom (eksploatatora) i proletarijata (koji je eksploatisan) – da bi kapitalisti mogli uzimati višak vrednosti kapitala, proleteri su primorani da proizvode više nego što bi zahtevale njihove potrebe za preživljavanjem. Ove dve klase su antagonističke i među njima se vodi borba – u toj perspektivi, ekonomska eksploatacija je primarna, jer ćinjenica da su kapitalisti dominantna klasa, posledica je njihove ekonomske prevlasti.

Jedan od mogućih načina da se predstavi morfologija društva su društveno profesionalne kategorije. Današnja nomenklatura – ,,socioprofesionalne kategorije,, (CSP), koje su se počele proučavati 1949.godine i na neki način uobličile 1954.godine, rezultat je temeljne reforme izvršene 1982.godine, kada je zamenila nomenklaturu ,,profesije i socioprofesionalne kategorije,, (PCS). Prvobitno, reć je bila samo o jednoj komplementarnoj nomenklaturi, kojoj su bile priključene nomenklatura individualnih profesija (PI) i nomenklatura kolektivnih aktivnosti ili grana (AC), ali se vremenom upravo kao takva počela najviše koristiti. Cilj klasifikacije PI je da razvrsta ljude prema poslu koji obavljaju, dok ih klasifikacija AC razvrstava prema mestu koje zauzimaju unutar preduzeća. Pored toga, socioprofesionalne kategorije treba da omoguće uvid i u njihov status (da li su nezavisni ili zaposleni, da li su u privatnom ili javnom sektoru, ili pak u lokalnim zajednicama, da li predstavljaju radnike zaposlene kod kuće ili nezaposlene…). Ta klasifikacija pruža i izvesnu ideju o hijerarhiji, mada ipak ne na opštem nivou kao u slučaju lestvice prestiža.

Društvenu pokretljivost možemo proučavati na različitim vremenskim nivoima. Ako nas zanima društveno kretanje grupe osoba u toku njihovog života, proučavaćemo intrageneracijsku mobilnost, a ako želimo da steknemo uvid u kretanje neke porodice kroz dve ili tri generacije, reč će biti o intergeneracijskoj mobilnosti. U tom slučaju, ispitaćemo društveni i profesionalni razvoj osoba ili grupa, uglavnom iste generacije i utvrditi u kom smeru su im se kretale karijere. Uzevši kao reper društvenog položaja zanimanje kojim se u datom trenutku (npr. u momentu kada su osobe koje se ispituju završile školovanje) bavio otac, ispitaćemo kakvu su sudbinu imale – kakav profesionalni položaj zauzimaju u trenutku ispitivanja. Kretanja u kojima ne dolazi ni do kakvih promena su najčešća – sin radnika ostaje radnik i to bi bio primer društveno nepromenjenog položaja ili društvene reprodukcije. Ređa od ovih su kretanja koja prate silaznu putanju (deklasiranje), kakav bi bio slučaj sina nekog šefa preduzeća koji nije položio maturu i postao je nekvalifikovani radnik. Ima i situacija, da sin nekog višeg činovnika, posle neuspeha u školi, u svojoj trideset petoj godini ipak stigne do položaja bliskog onome koji je mogao steći da je dobro učio (kontrapokretljivost). Postoje i slučajevi koji pokazuju uzlaznu putanju, kakav bi bio primer sina nekog poslovođe koji završi visoke škole i postane viši službenik. U praćenju društvene pokretljivosti mogu se koristiti kvalitativne metode (npr. praćenje razvoja jedne porodice švajcarskog porekla, kroz tri generacije – radi rekonstrukcije društvenog uspona porodice, od siromašnih seljaka do imućnih lekara). Što se kvantitativnih metoda tiče, najčešće korišćeni instrumenti su razni pregledi pokretljivosti, koji omogućavaju da se približno izmeri da li se neko društvo brže kretalo u datom trenutku nego ranije, ili da li je društvo A bilo manje pokretljivo od društva B. Raščlanjivanje totalne pokretljivosti na strukturalnu i precizno određenu (onu koju neko odabere), pruža mogućnost da se posebno razmišlja o pokretljivosti vezanoj za strukturalne promene, koje su zadesile neko društvo između dva datuma (npr. između ruralnog egzodusa i deficita seljaka u generaciji potomaka).

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: