DELOVANJE UDRUŽENJA

Neprofitabilna udruženja,  humanitarne organizacije, nevladine organizacije, treći sektor, socijalna ekonomija – sve su to nazivi koji obuhvataju mnoštvo aktivnosti na koje se troši energija dobrovoljaca i zaposlenih. Dugo se na taj sektor gledalo kao na nešto zastarelo, kao na oblast u kojoj se na nespretan način ostvaruju dobre namere. To vreme je prošlo – sektor udruženja se snažno razvija i ostvareni rezultati postaju sve očigledniji. Sve više udruženja, udružuje se u federacije. Globalni ekonomski udeo trećeg sveta je veoma značajan i u njemu radi veoma mnogo zaposlenih i volontera (pri čemu sektor udruženja omogućava otvaranje jednog od deset radnih mesta u svetu), koje sve više pomažu države.

Jedna originalna pravna definicija udruženja na početku XX veka bila je – ,,To je dogovor dveju ili više osoba o trajnom udruživanju znanja i aktivnosti, sa ciljem koji isključuje podelu dobiti,,. Takva formulacija ne sprečava udruženja da ostvaruju zaradu, ali im zabranjuje da tako ostvarenu dobit dele. Da bi se osnovalo udruženje, potrebno je prefekturi dati izjavu u kojoj su navedena imena predsednika i najvažnijih odgovornih lica, status uduženja i izvršiti javnu službenu objavu. Veoma ograničenom broju udruženja priznato je da su društveno korisne i one uživaju posebne fiskalne povlastice. Vitalnost mreže udruženja delimično se može objasniti velikom fleksibilnosšću navedene pravne definicije. Istraživanja pokazuju da je veliki broj udruženja izložen primeni sudskih i fiskalnih mera.

Većina udruženja su gotovo preduzeća ili to trebaju da postanu – u stvari, ta situacija koja pravno ne zahteva nikakav kapital, može lako poslužiti za pokretanje novog preduzeća (za savete po preduzećima, za obrazovne aktivnosti ili za kulturne projekte). Većina udruženja i država su međusobno čvrsto povezane. Prve računaju na subvencije države ili lokalnih kolektiva, kako bi uravnotežile svoje budžete, dok država blagostanja sa svoje strane, koristi mrežu udruženja za povezivanje sa svojim klijentima. Na pola puta između privatizovanih preduzeća, koja su izložena delovanju zakona tržišta i javnih službi, zasnovanih na ideji opštih interesa, udruženja počivaju na nivou građanskih i ekonomskih aktivnosti – one su odgovor na deficit demokratije i predstavljaju način borbe protiv slabljenja društvene povezanosti.

Neki smatraju da je dobrovoljna aktivnost način da se svet koji snažno obeležavaju tržište i utilitarizam ponovo unese malo dobročinstva. Za takve posvećenike, dobrovoljna aktivnost predstavlja demokratski način delovanja u građanskom društvu, a u isto vreme i garanciju efikasnosti takvog delovanja – pošto aktivista nema ekonomskog cilja, za njega je važno da uspe cilj koji je postavilo udruženje. Pred društvo asocijacija postavlja se jedan problem – zahtevi da asocijacije uzmu aktivnije učešće u ekonomskom životu, dovode do povećane profesionalizacije, pa se stvara neravnoteža između eksperata i aktivista (volontera, dobrovoljaca…), da bi organizacija na kraju izgubila deo svoje originalnosti. Neki od aktivnista počinju da ispoljavaju želju da i sami postanu profesionalci, u čemu zaposleni vide moguću opasnost po svoja radna mesta, dok neki insistiraju na amaterizmu, pa malo-pomalo bivaju zaobilaženi prilikom preduzimanja nekih većih projektnih aktivnosti. Zato pojedine asocijacije u cilju očuvanja ravnoteže između zaposlenih i aktivista, jasno određuju zaduženja jednih i drugih i uvode proceduru zaključivanja ugovora sa svojim aktivistima.

Broj članova udruženja, globalno je u znatnom porastu (danas je skoro svaki peti globalni stanovnik član nekog udruženja, dok je pre tridest godina na svaki deseti globalni stanovnik bio član nekog udruženja). Najbrojnija i najposećenija su sportska, kulturna i udruženja namenjena zabavi, dok se broj borbenijih udruženja, kao što su sindikati zaposlenih ili udruženja roditelja učenika smanjuje. Učešće starijih osoba u kulturnim i zabavnim aktivnostima poslednjih decenija se udvostručilo, pri čemu muškaraca idalje ima više (ali se procenat ženskih članova povećava). Imućnje članstvo je sve brojnije (dvotrećinsko).

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: