ŠTAMPA

Osnove teorije komunikacije postavljene su u SAD-u od strane psihologa i sociologa početkom XX veka. Neka vest (novost, informacija) širi se posredstvom nekog medija (članak u novinama, emisija na radiju ili televiziji…) i eventualno prenosi dalje preko posrednika (lideri javnog mnjenja…). Vest stiže do nekih od primalaca (publika – čitaoci novina, slušaoci radija, gledaoci televizija…). Proučavanjem uticaja medija na javno mnjenje, otkrivena su više nivoa procesa filtriranja – novost se širi posle selekcije, prolazi kroz perceptivnu selekciju i najzad se i pamti na selektivan način. Posrednici koji prenose vest do primalaca, mogu modifikovati uticaj poruke na javno mnjenje – teorija procesa komuniciranja na dva nivoa, ukazuje na ulogu koju lideri mišljenja imaju u strukturisanju mišljenja (publika nije bezobličan skup pojedinaca – ona se deli na referentne grupe ili se grupiše prema pripadnosti). Da bi odabrao i prikazao poruke koje su mu namenjene, čitalac, slušalac ili gledalac se obraća grupi kojoj pripada. U obratnom smeru, mediji su izloženi uticajima i pritiscima društvenih grupa. Pre se može reći da su mediji sredstva za učvršćivanje mišljenja, nego oruđa pomoću kojih se mogu modifikovati mišljenja.

Ako se kao preteče štampe mogu uzeti kratke beleške, zvane ,,napomene,, koje su se pojavljivale još u XV veku, tri veka kasnije je nestalo nešto što se može smatrati modernom štampom. Od početka, novine su bile predviđene da pomažu širenju istine (da budu nezavisne i da ne služe nijednoj klasi, niti partiji). Želju za nezavisnošću već je u prvim godinama istopila korupcija – ustanovljena je cena koju treba platiti da bi se neka informacija izostavila, kao i cena prava na odgovor. Burni period Francuske revolucije favorizuje prosperitet novina i taj uspeh će jednovremeno omogućiti angažovanje i dobro plaćanje talentovanih saradnika, osvajanje šire čitalačke publike, dobijanje prihoda od oglašivača i tako ostvariti nezavisnost u odnosu na političke vlasti (,,oglas je za štampu ono što je para za industriju,,). Usledilo je razdvajanje uloga – vlasnika, uprave i redakcije (uvedena je i upotreba parne štamparske mašine). Time se obezbedio vlasnički prosperitet i odupiranje napadima protivnika (kako onima koji su dolazili od domaćih moćnika, tako i napadima sa strane). Korišćenje slobode štampe, kao neophodnog preduslova svih drugih, zahteva pravo na osnivanje i distribuciju novina bez ograničenja, mogućnost istraživanja i komentarisanja informacija bez ograničenja, izuzev onda kada se sloboda štampe zloupotrebljava (sankcije u takvim slučajevima, mogu biti samo sudske). U demokratskim državama Zapada takvi su stavovi prihvaćeni tek posle dugih rasprava tokom XIX veka. U totalitarnim zemljama ni dan danas nisu, pa je štampa izložena preventivnoj kontroli u ime državne tajne. Kao prvo, državna administracija kontroliše izvore informacija, zatim novinske redakcije, pa izbor novinara i najzad kroz cenzuru, sadržaj onoga što se štampa. Bez slobode štampe ne može se obezbediti pravo građanina na informacije – mogućnost političkog opredeljivanja je smanjena, izbori postaju namešteni i demokratija ne funkcioniše normalno. Tek kada je nestala apsolutna monarhija i kada su se pojavili prvi parlamentarni režimi, štampa se oslobodila. Deklaracija o pravima čoveka i građanina definiše slobodu štampe ali u isto vreme postavlja i njene granice – ,,slobodna razmena misli i stavova je jedno od najdragocenijih prava čoveka – zato svaki građanin može govoriti, pisati, slobodno štampati, sem u zakonom utvrđenim slučajevima zloupotrebe slobode,,.

Krajem XX veka aktivnosti tradicionalne štampe i aktivnosti filma, radija, televizije i interneta, prepliću se uporedo sa ubrzanim procesima koncentracije (,,ja nisam direktor novinske korporacije, već sam na čelu preduzeća koje proizvodi i prodaje sadržaje,, – izjava direktora jedne od najvećih američkih korporacija). Reč koja se danas najviše koristi je ,,sinergija,, – ona označava ubrzano preplitanje delovanja različitih medija, odnosno način da se određene aktivnosti (štampe, radija i televizije) povezivanjem s drugim (oglašavanje, elektronska štampa, film) učine isplativim. Ta objedinjavanja sredstava i aktivnosti omogućena uzajamnim približavanjem informatičkih, audio vizuelnih i telekomunikacionih tehnika (danas se svi sadržaji mogu transformisati u numeričke podatke, da bi se informatički obradili).

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: