KULTURNA UNIFORMNOST

Odvajkada su mislioci, naučnici i političari i pored jezičkih barijera, održavali veze i s ljudima van svojih zemalja služeći se pisanim jezikom zemlje koja je u datom trenutku uživala političku i kulturnu nadmoć (Rimsko carstvo je svojevremeno preko papstva, nametnulo latinski jezik Zapadu, dok se u Istočnom carstvu do samog njegovog kraja, i kao državni i kao jezik nauke, koristio grčki). Tokom XVIII i XIX veka u Evropi je, uključujući i Rusiju, preovladavao francuski jezik. Engleski se, zahvaljujući britanskoj kolonizaciji, počeo širiti Azijom i pre no što je američka politička, ekonomska i naučnotehnička moć zavladala čitavom planetom. Ono što danas predstavlja novinu nije prevlast jednog jezika, već činjenica da se celokupno međunarodno svakodnevno sporazumevanje, koje se donedavno još ograničavalo na uže grupe, obavlja – bar što se tiče zapadnjaka, ali dobrim delom i ostalih – isključivo na engleskom jeziku. Engleski koriste kontrolne kule na svim aerodromima, koriste ga finansijska tržišta, a isto tako i turizam i međunarodna trgovina. Opasnost od ove pojave nije u komunikaciji već u uniformizaciji kulturnog modela i u tome što u prodaji preovlađuju američki proizvodi ili patenti, onemogućavajući druge da prodaju svoje, pa čak ne dozvoljavajući im ni da razmišljaju o njima. Nauka i tržišta vrednih kulturnih dobara u nadležnosti su prve zemlje sveta.

U naučnim, dosta formalizovanim oblastima, nijanse reči ne igraju veliku ulogu i odbaciti engleski kao sredstvo sporazumevanja značilo bi osuditi sebe na marginalizaciju i zaostajanje za drugima (npr. francuski naučnici zamisli ostvarene u svojoj naučnoj kulturi izražavaju na engleskom jeziku). Današnja nauka, ma koliko po svojim rezultatima bila univerzalna, još nije takva po načinima svog nastanka i suprostavljanje drugačijih pristupa, proizašlih iz različitog kulturnog konteksta, čine je bogatijom. Trenutno postoje instrumenti kojima se mogu proceniti nacionalna naučna ostvarenja. Idući od discipline do discipline ,,Science Citations Index,, analizira sve ugledne časopise, uključujući i evropske, i prema njihovom poreklu i učestalosti sumira citirane reference (jer u nauci tekst koji nigde nije citiran i ne postoji). U gotovo svim oblastima evropljani su zastupljeni sa 15% (od toga francuzi sa 5%), rusi i japanci su marginalni, a na amerikance odlazi 80%. Ovakvo stanje svakako je rezultat velikog broja američkih naučnika, kao i znatnih materijalnih sredstava, ali pre svega takozvanog privlaćenja mozgova (brain drain), pošto američke laboratorije okupljaju ogroman broj najboljih istraživača iz celog sveta. Tako je veliki deo originalnog naučnog stvaralaštva upravo delo tih mladih stvaralaca od 27 do 33 godine, koji na taj način SAD-u poklanjaju najbolji deo nemačke, italijanske, švedske, austrijske, češke… (pa i srpske) kreativnosti.

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: