INFORMATIKA I MREŽE

Internet omogućava tri vrste aktivnosti – elektronske poruke, učešće u diskusionim grupama i pretraživanje sajtova. Svaki korisnik interneta ima na svom računaru poštansko sanduče s adresom, što mu omogućuje da šalje i prima poštu. I osobe s kojima se dopisuje imaju svoje adrese, a svaka poruka sadrži nekoliko obaveznih podataka – glavnu destinaciju, spisak lica koja će primiti kopiju poruke, naslov poruke i listu fajlova koji mogu biti pridruženi poruci. Sledi tekst poruke. Elektronska poruka se po mnogo čemu razlikuje od tradicionalne pošte. Prema brzini kojom se šalje, može se reći da predstavlja zamenu za telefon, s tim što je izvesno da ona ne deranžira korespodenta, jer on može ,,čitati svoju poštu,, kad poželi. Menja se i način komuniciranja, jer je stil većine poruka na pola puta između govorne i pisane reći. Forma učtivosti je najčešće vrlo uprošćena. Ključno je, to što se pošta može čitati i na daljini, pod uslovom da se raspolaže računarom koji je povezan s Internetom. Razvoj mobilnih telefona, takođe omogućava čitanje i slanje pošte sa daljine.

Diskusione grupe se okupljaju oko određene teme i otvorene su za svakoga ko želi da im se pridruži, s tim što se od pridošlice zahteva da pre nego što uzme aktivno učešće izvesno vreme provede kao posmatrač. One omogućavaju brojnim sagovornicima iz raznih zemalja sveta da raspravljaju u realnom vremenu. Postoji ,,moderator,, koji ponekad usklađuje debatu – posebno vodi računa o tome da se ne šite tekstovi koji su ,,promašili temu,, i ima ulogu ,,mirovnog sudije,, ako rasprava postane suviše žučna. Teme su vrlo raznovrsne. Diskusione grupe (forumi) koje su postale poznate, mogu postati jezgra društvenih pokreta ili povodi za pokretanje sudijskih postupaka.

Sporo dospevanje na neke sajtove, nekada je veoma mukotrpan ali i uzbudljiv izazov, zbog mnoštva raznovrsnih i zanimljivih informacija, do kojih se može doći. Moguće je čitati novine, tražiti informacije, igrati igre, proveravati račune u bankama, kupovati knjige i diskove, slušati muziku… Pomenuti načini korišćenja interneta čine ga moćim oruđem za brzo širenje informacija, tako da neki u njemu vide moguće sredstvo za neposredno uvođenje demokratije i dovođenje u pitanje postojećih političkih sistema i sadašnjih izbora. Takođe i otvaranje sajberkafea (internetkafea), predstavlja zanimljivu pojavu prodora novih tehnologija u tradicionalne društvene običaje – reč je o kafeima, koji za novčanu nadoknadu, nude mogućnost korišćenja računara povezanih na mrežu (time se omogućava razmena informacija, među pretraživačima mreže s različitim iskustvima). Ne postoje tradicionalni medij koji nije zahvatio talas interneta. Radio i tv stanice rade na produžavanju svojih programskih linija – neprekidno emitovanje najnovijih vesti, forumi, rasprave o temama započetim u studiju, o onome šta se dešavalo iza kulisa…

Kada je u pitanju štampa, Internet predstavlja pravu revoluciju. Sada je moguće čitati na mreži sve više velikih dnevnih listova i magazina. Delimičan pristup nekim člancima ili rubrikama je besplatan. Neke novine, koje ukazuju na povezanost raznih sajtova s temom koja se razmatra, predstavljaju prave informatičke dosijee. Računa se s tim da će se pretraživač, koji prelistava stare brojeve pretplatiti ili kupovati nove. Pristup celoj publikaciji, koja je objavljena određenog datuma plaća se na različite načine, po jedinici ili kroz pretplatu. Najčešće ,,on line,, edicija, nije prosta replika štampane. Ocrtava se jedna tendencija – ,,on line,, edicije se pojavljuju s najnovijim informacijama, pomalo kao vesti na radiju ili televiziji.

Po bibliotekama takođe nastaju, zavisno od zemlje koja je u pitanju, veće ili manje promene. Dok je biblioteka američkog Kongresa otpočela široku operaciju digitalizacije svojih fondova, koja će omogućavati ,,on line,, pristup knjigama, Francuska zaostaje. Postoji ipak određeni broj projekata digitalizacije fondova klasične literature koja spada u javno dobro i ne podleže obavezi plaćanja autorskih prava. Čitanje sa ekrana je i dalje dosta naporno i samo pretraživači koji raspolažu dobrim štampačima mogu široko koristiti mogućnosti koje pružaju digitalizovane publikacije. Proučavaju se nove optičke tehnike, kao što su specijalne naočari koje će zameniti današnje ekrane.

S obzirom na to da je po formi vrlo decentralizovan, a zamišljen tako da se njegovo tretiranje kao socijalnog objekta zasniva na inicijativi pojedinca, sloboda izražavanja postaje temeljni princip Interneta. Postoji neka vrsta etike Interneta, koja isključuje svaku cenzuru. Stoga slobodan prostor koji ova mreža pruža ne sme zapasti u anarhiju. Većina diskusionih grupa ima svoja pravila, kao i moderatora koji se stara o njihovom pošptovanju. Podrazumeva se da ima skretanja i iskakanja – u novije vreme, načinjeni su neki pokušaji, da se spreči širenje suviše slobodnih ili namerno iznesenih nepristojnih informacija. Rizik da se pojave rasistički sajtovi, sumnjive informacije, zabranjene publikacije, realan je i teško se može koristiti. Postavlja se pitanje, da li je provajder odgovoran ili nije za sajtove koje priključuje na mrežu. Deontologija mreže još nije jasno utvrđena. Njeno međunarodno svojstvo nameće neke zanimljive pravne probleme (zaštitu autorskih prava, problem ograničavajućeg nacionalnog zakonodavstva…).