VEŠTINE I ZNANJA STEČENA VAN ŠKOLE

U okviru strategije otvaranja radnih mesta i rasta, Evropska komisija pokrenula je inicijativu da se podstakne priznavanje veština i sposobnosti stečenih izvan škole ili univerziteta, saopšteno je u Briselu 5. Septembra 2012.godine. Komisija predlogom namerava da postigne povećanje prilika za zapošljavanje, posebno za nezaposlene mlade ljude i za one koji imaju nedovoljno formalnog obrazovanja kao što su stariji i radnici koji imaju manje veština. Predlog takođe predviđa da se poveća pristup visokom školstvu, posebno među zrelijim studentima.Putem ove preporuke, Evropska komisija traži od zemalja članica da do 2015.godine uspostave nacionalne sisteme za priznavanje neformalnog i neobaveznog učenja.

Neformalno učenje je, prema definiciji navedenoj u predlogu, ono koje se stiče u zvaničnom obrazovnom okruženju, ali ne vodi sticanju kvalifikacije ili diplome. Obično to podrazumeva kurseve, vorkšopove, konferencije ili seminare. Neobavezno učenje se odvija na raznim mestima kao što je kuća, poslovno okruženje, udruženje i putem svakodnevnih međuljudskih interakcija. Ono uključuje učenje jezika, kulturne norme i manire.

Četiri zemlje trenutno imaju sveobuhvatne sisteme za validaciju oba tipa učenja: to su Francuska, Luksemburg, Holandija i Finska. U Francuskoj sve kvalifikacije, osim profesija kao što su lekari, stomatolozi, veterinari i arhitekte, mogu da se steknu preko priznavanja neformalnog i neobaveznog učenja. Za to je potrebno da pojedinac podnese detalje iskustva u učenju i veštine, odnosno sposobnosti koje je stekao. Nakon toga, komisija koju čine eksperti a postavlja je vlada, odnosno odgovarajuće ministarstvo, potvrđuje punu ili delimičnu kvalifikaciju. Sistem sličan ovom postoji i u Luksemburgu. U Holandiji građani mogu da podnesu opis svojih iskustava priznatom izdavaocu „sertifikata o iskustvu“ kako bi konkurisali za posao ili za zvanično priznavanje kod odbora za ispitivanje. U Finskoj obrazovni zakoni dozvoljavaju priznavanje iskustava u više polja obrazovanja i na različitim nivoima.

Priznavanje oba tipa učenja omogućilo bi građanima da dobiju punu ili delimičnu kvalifikaciju na bazi veština i sposobnosti stečenih van obrazovnih ustanova. „Naš je cilj da svi građani u potpunosti mogu da koriste mogućnosti za učenje koje su dostupne kako bi povećali veštine i svoju ‘upošljivost’ bilo na radnom metu, kroz grupe građanskog društva ili putem interneta“, rekla je evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade Andrula Vasiliou (Androulla Vassiliou). „U vreme velike nezaposlenosti i malog ekonomskog rasta, od suštinske je važnosti da Evropa razvije pravu kombinaciju veština i sposobnosti kako bi podstakla konkurentnost, prosperitet i socijalnu inkluziju“, dodala je ona.

Predlog Komisije deo je inicijativa nazvanih „Agenda za nove veštine i poslove“ i „Mladi u pokretu“ koje su deo Strategije Evropa 2020. On dopunjuje Evropski kvalifikaiconi okvir koji promoviše priznavanje formalnog obrazovanja. Savet bi trebalo da razmatra predlog Komisije i da ga usvoje ministri obrazovanja i za mlade 23. i 24. Novembra 2012.godine.

Doprinos borbi protiv ekonomske krize

Kako se navodi u predlogu Komisije, priznavanje koje je predloženo predstavlja sustinski doprinos ambicijama EU da se postigne održiv i inkluzivan rast predviđen Strategijom 2020. „Posledice priznavanja mogu da budu značajne na trzištu rada i da omoguće veću vidljvost veština koje postoje u radnoj snazi, da olakšaju bolje ukrštanje između zahteva tržišta i veština radnika, kao i da olakšaju mobilnost na evropskom tržištu rada“, piše u predlogu. To bi, ocenjuje se, podržalo ekonomski oporavak. Kao važno Komisija ističe i pitanje nezaposlenih mladih kojima bi priznavanje pomoglo u traženju prvog zaposlenja.

Priznavanje bi doprinelo da se postignu ciljevi Strategije Evropa 2020: rano napuštanje škole, zatim da građani u starosnoj grupi 30 do 34 godine imaju završenu tercijarnu ili ekvivalentnu edukaciju. Još 2004.godine usvojeni su Zajednički evropski principi priznavanja u formi zaključaka Saveta. Iste godine uspostavljen je Okvirni sistem Europas, uključujući Europas CV i portfolio dokumenata koje građani mogu da koriste da bi bolje komunicirali i predstavljali svoje kvalifikacije i spsoobnosti širom Evrope. Ključan korak ka priznavanju neformalnog i neobaveznog učenja bilo je usvajanje u Evropskom parlamentu i Savetu preporuke za Evropski kvalifikacioni okvir (European Qualifications Framework – EQF) za doživotno učenje. Taj okvirni sistem usvojen je 2008.godine i u toku je proces uspostavljanja nacionalnih sistema u državama članicama. U sistemu formalnog visokog obrfazovanja u EU postoji kreditni sistem koji olakšava priznavanje (ECTS – European Credit Transfer and Acumulation System) koji je uspostavljen Bolonjskim procesom, a za stručno obrazovanje i trening to je Evropski kreditni sistem za stručno obrazovanje i trening (ECVET – European Creidt System for Vocational education and Trainig). U predlogu, Komisija ukazuje da je sada nejedanak nivo priznavanja neformalnog obrazovanja u drzavama članiocama i da bi usvajanjem trebalo da postigne i ujednačavanje na nivou Unije.

Erazmus za sve

Evropska komisija je inače u novembru 2011.godine usvojila predlog novog programa obrazovanja, treninga i sporta koji je nazvan Erazmus za sve a koji je sada u razmatranju u Savetu, odnosno u svih 27 članica, i Evropskom parlamentu. Program bi trebalo da počne 2014.godine i da traje do 2020.godine. Taj program će povezati sve sadašnje obrazovne šeme, kao i one za obuku, omladinu i sport na nacionalnim i nivou EU i zameniti sedam postojćih programa jednim. Predviđeno je da do pet miliona ljudi, što je skoro dva puta više nego danas, može da dobije šansu da studira ili ode na obuku van svoje zemlje uz grant progrma Erazmus za sve.

Među njima će biti skoro tri miliona studenata na visokom obrazovanju ili stučnom obrazovanju. Studenti na masteru takođe bi mogli da imaju koristi od novog zajma koji je uspostavljen sa Evropskom investicionom bankom. Okvirni budžet programa je 19 milijardi evra. On predviđa finansiranje svih sektora obrazovanja, uključujući škole, učenje odraslih, visoko obrazovanje, stručno obrazovanje i trening, kao i neformalno i neobavezno učenje. Kako se navodi na sajtu Komisije, značajno će povećati sredstva za razvijanje veština i znanja.

Izvor: Evropska komisija, portal EurActiv.rs, 07.09.2012.

DVA KORAKA NAZAD U PROŠIRENJU EU

9. decembar je mogao biti veliki dan za politiku proširenja EU na Balkan. Hrvatska je potpisala Ugovor o pristupanju, očekuje se ratifikacija Ugovora u svim zemljama članicama (neće biti referenduma) i narodno izjašnjavanje o pristupanju početkom sledeće godine, pa bi Hrvatska trebalo da postane članica 1. jula 2013. godine. To je korak napred. Međutim, EU je načinila dva koraka nazad time što zemlje članice nisu uspele da pomire razlike u pogledu odobravanja statusa kandidata Srbiji, a Crnoj Gori datuma za pregovore, pa su te odluke odložene do narednog Saveta za opšte poslove (ministarski sastanak na kojem se pripremaju odluke za Evropski savet) u februaru i do Evropskog saveta u martu. Hrvatska je pred samim ciljem, a Srbija i Crna Gora su izbačene iz trke do 2012. godine. Ta odluka će negativno odjeknuti na Balkanu. U okruženju ekonomske krize, koja se širi i u regionu, zaključi Evropskog saveta pothranjuju sumnje da bi EU mogla nakon pristupanja Hrvatske (i Islanda) da zatvori vrata.

Nepopustljiv stav EU prema Balkanu nastajao je sa svešću da prijemu Bugarske i Rumunije 2007. godine nisu prethodile odgovarajuće pripreme. To uviđanje, u kombinaciji sa strepnjom za bezbednost i nerešena državna pitanja na Balkanu, ali i sa razvojem situacije u EU nakon Lisabonskog sporazuma u teškom ekonomskom okruženju, podstaklo je EU da se više fokusira na posebno strog metod u kontroli ispunjavanja uslova za članstvo (na primer definisanjem merila napretka).

Podizanjem kriterijuma za balkanske zemlje koje teže članstvu, EU je želela i da ublaži sve veću nelagodnost koju proširenje i moguće posledice izaziva u zemljama članica, ali i u odnosima među njima. To je, međutim, takođe podstaklo špekulacije u regionu da se uslovljavanje koristi kako bi se vrata EU držala zatvorenim za nove članice. Brisel ima dilemu kako da se pronađe ravnoteža između podsticaja kojima će se učvrstiti mesto Balkana u Evropi i garancija da su reforme koje sprovode suštinske i održive.

Čini se da danas preovlađuje tvrda linija. Beograd se nadao da će biti nagrađen statusom kandidata nakon isporučivanja dva preostala optuženika za ratne zločine – Ratka Mladića i Gorana Hadžića – Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Verovalo se da je to poslednja prepreka jer, budući da nisu sve zemlje članice priznale Kosovo, EU ne može da uslovi zahtev Srbije za članstvo priznavanjem nezavisnosti Kosova. Bio je plan da se pristupni pregovori otvore sa normalizacijom odnosa Beograda i Prištine. Ali kada je izbilo nasilje na severu Kosova, Nemačka, Austrija, Danska i Velika Britanija odlučile su da zatraže dodatni napredak u dijalogu koji se odvija pod okriljem EU, a da se odluka donese u februaru. Pod napretkom se podrazumeva „dobronamerna“ primena sporazuma koji su postignuti u razgovorima, omogućavanje učešća Kosova u regionalnoj saradnji i aktivnu podršku Euleksu (EULEX) i Kforu.

Nema sumnje da se Srbija mora pomiriti sa potrebom da se pronađe rešenje za nezavisnost Kosova. Međutim, „dobronamernost“ se ne može meriti tehničkim merilima, a za dijalog Beograda i Prištine i primenu sporazuma bilo bi od veće koristi da EU pruža nagrade za svaki korak: status kandidata za Srbiju, pri čemu bi datum otvaranja pregovora bio uslovljen napretkom, kao i otvaranje dugo očekivanog dijaloga o vizama sa Kosovom.

Kada je reč o Crnoj Gori, Evropski savet je naznačio da će zemlja u junu dobiti zeleno svetlo za otvaranje pregovora o pristupanju ukoliko uspe da postigne rezltate u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Evropska komisija će na proleće proceniti napredak Crne Gore u tom pogledu i pokazatelje u zaštiti osnovnih prava i nezavisnosti pravosuđa.

Nijedna od zemalja regiona koje žele da pristupe EU ne može se nadati napretku bez ispunjavanja kriterijuma „dobrog upravljanja“, odnosno uspostavljanja prava zakona, nezavisnog pravosuđa, odgovarajućeg administrativnog kapaciteta i efikasne strategije za borbu protiv korupcije. To se odnosi i na Hrvatsku – iako je već jednom nogom u EU, biće pod nadzorom Komisije (uz informacije zemalja članica i međunarodnih aktera i civilnog društva) posebno kada je reč o obavezama u pogledu pravosuđa i osnovnih prava. Ukoliko se tokom perioda nadzora zabeleže trajne manjkavosti, Savet će na predlog Komisije kvalifikovanom većinom moći da odluči da preduzme „odgovarajuće mere“ kojima bi se datum pristupanja Hrvatske mogao odložiti.

Razvoj situacije u regionu ukazuje na značaj da se ova jednačina reši. Percepcija da EU postavlja nove uslove u vezi sa Kosovom da bi Srbiju držala na odstojanju uprkos najboljim naporima da ispuni zahteve već i pre samita je podstaklo nacionalističko i evroskeptično raspoloženje. Nepovoljna odluka Evropskog saveta o prijavi Srbije za članstvo mogla bi se pokazati kao ključni test za pravac zemlje u pogledu stava prema EU i privrženosti Uniji. Nedostatak konkretnih i merljivih merila za procenu dodele statusa kandidata Srbije takođe bi moglo da doprinese opadanju motivacije te zemlje da ide ka cilju pristupanja EU, tim pre što je predizborna kampanja tek počela. Ishod izbora u maju nije gotova stvar i nije izvesno kako će ova odluka uticati na vladu.

U Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, koja zbog grčkog veta ne može da otvori pristupne pregovore od 2005. kada je dobila status kandidata, nedavno su ponovo zabeležene međuetničke tenzije kao i izraženo pogoršanje medijske slobode. Nije jasno da li će prošlonedeljna odluka Međunarodnog suda pravde o protivljenju Grčke da BJR Makedonija pristupi NATO-u doprineti da se pronađe rešenje i za problem oko imena, mada bi Skoplje moglo da pokuša daa oživi kandidature za članstvo i u EU i u NATO-u. Izvesno je da odnosima te zemlje sa EU zaista treba oživljavanje da bi se sprečilo dodatno pogoršanje situacije u zemlji.

Slična je Situacija i sa Albanijom i Bosnom i Hercegovinom. Njihov napredak na putu ka članstvu u EU tokom prethodnih nekoliko godina je u ćorskokaku i one, ukoliko ne bude snažne intervencije EU, klize ka ozbiljnom političkom zastoju, koji će svakako negativno uticati na reformski plan i potencijal stablizacije. Njihove unutrašnje politikče i socijalne krize postavljaju pitanje da li je prošlo vreme kada je EU imala moć transformacije.

Po istom principu, Kosovo, koje je van redovnog puta ka članstvu, a ne može se nadati ni otvaranju razgovora o vizama dok se ne ostvari napredak u razgovorima Beograda i Prištine, progresivno zapada u ozbiljno siromaštvo i izolaciju. Ponuda labavijeg viznog režima u prošlosti je EU za EU bila snazan mehanizam za što bolji transfer svojih propisa i povećanje ritma reformi u balkanskim zemljama. Ukoliko se ne otvara mogućnost za pokretanje viznog dijaloga sa Kosovom time se učvršćuje njegov položaj kao „crne rupe“ Balkana.

Kao što smo nedavno naveli u tematskom tekstu Centra za evropsku politiku Demokratska transformacija Balkana, jedini način da se avet sukoba odagna i pošalje u prošlost je pomoć za nepovratno učvršćivanje demokratije na Balkanu. Dodatni uslovi u pogledu vladavine prava, rano otvaranje relevatnih poglavlja da bi se garantovala borba protiv korupcije, efikasno funkcionisanje institucija i negovanje demokratskih tekovina u institucijama može da bude situacija u kojoj svi dobijaju, i EU i buduće članice. Međutim, ukoliko je napredak ka članstvu u EU talac promenljvih razmatranja, to može usporiti reforme u tim zemljama, kao i angažovanje na učvršćivanju demokratije. Ukoliko EU ne uspe da tom procesu da ritam pronalaženjem velikodušne/velikodušnije ravnoteže između podsticaja i ravnoteže i ukoliko se dinamika otvaranja pristupnih pregovora uspori nakon ulaska Hrvatske, mogla bi još jednom da izgubi Balkan. Da li je to najmudriji način za upotrebu najvrednije „šargarepe“ kojom raspolaže EU – članstva?

Autorka: Rosa Balfour, viša analitičarka briselskog Centra za evropsku politiku (European Policy Centre). Objavljeno uz saglasnost Centra za evropsku politiku.

Izvor: EurActiv.rs