HLADNI TALAS SA ISTOKA

Već dve nedelje sibirska zima u Evropi ne popušta. U Nemačkoj se mnogi raduju idiličnom zimskom vremenu, dok u istočnoj Evropi dnevno umire na desetine beskućnika, bolesnih i starih. U Ukrajini se do utorka smrzlo 135 ljudi. U Poljskoj je od posledica smrzavanja umrlo 68 osoba. U Rumuniji, Češkoj, na Balkanu i u Rusiji je takođe bilo dosta žrtava.

Uzroci ovih užasavajućih brojki nisu samo temperature koje se u Ukrajini već dugo zadržavaju na oko minus 30 stepeni, što je neuporedivo sa situacijom u Nemačkoj, već su te brojke pre svega dokaz koliko je teška ekonomska, politička i socijalna realnost u zemljama istoka. Ove žrtve su pre svega indikator socijalnih potreba ovih zemalja i propadanja tih država.

Najgori primer je Ukrajina. Tamo je država u rukama mafijaške klike mračnih ekonomskih bosova, takozvanih oligarha. Već dvadeset godina dvadesetak ljudi pljačka ovu zemlju. To nije promenila ni revolucija iz 2004. Oligarsi su nagomilali milijarde evra i razmeću se luksuznim jahtama i drugim statusnim simbolima. Stanovništvo se smrzava i gladuje – i to ne tek sada, kada se našlo u oblasti visokog vazdušnog pritiska.

Još tokom toplog leta 2011. demonstrirale su desetine hiljada penzionera, černobiljskih i avganistanskih veterana, zbog vladinih smanjivanja socijalnih davanja. Infrastruktura u zemlji je potpuno zapuštena i, sem one koja direktno služi interesima oligarha, preti da se raspadne.

I ekonomsko čudo u Poljskoj zahteva neke dorade, kao što je pokazao ovaj talas hladnoće. U regionu između reka Odre i Buga nisu samo beskućnici i alkoholičari tonuli u san po ulicama i umirali. Desetak ljudi umrlo je u svojim kućama zbog trovanja ugljen monoksidom iz dotrajale grejne instalacije. Ovo dovoljno govori o potrebi dalje modernizacije ove zemlje.

U Poljskoj je, uprkos ekonomskom rastu od 4,3 posto u prošloj godini, zabeležen porast nezaposlenosti, najveći u poslednjih pet godina. Eksperti ovo objašnjavaju velikim brojem ugovora na određeno vreme i lošom zaštitom radnika od otkaza. Kada ekonomiji krene loše, kao što je sada slučaj, privrednici reaguju otpuštanjima. Ogroman broj beskućnika u Poljskoj, koji najviše pate po ovoj hladnoći, posledica je ovog „zaposli – otpusti“ mentaliteta (hire-and-fire). To posebno pogađa mlade ljude, koji zaključuju takozvane „džank ugovore“ bez socijalnog osiguranja.

Jaz između istoka i zapada još uvek je prisutan. To bi moglo da se promeni kada bi se ovim ozbiljno pozabavili najmoćniji članovi EU, kao što su Nemačka i Francuska. Međutim, dešava se upravo suprotno. Po Briselu, Parizu i Berlinu širi se takozvano „otrežnjenje istokom“. To je donekle razumljivo, kada se pogleda šta se dešava u Ukrajini. Ali je takođe i veoma opasno, ako se uzmu u obzir rastuće neraspoloženje prema EU u Poljskoj, kao i pokreti za izlazak iz EU u Mađarskoj.

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič pokušao je da izigra i Zapad i Rusiju i završio u izolaciji. Približavanje Ukrajine EU nije blokirano samo zbog pritvaranja Julije Timošenko. Demokratija i pravna država su u tolikoj meri propale, da Kijev u ovom trenutku na može biti partner Brisela. U Poljskoj, s druge strane, čiji su građani sve do nedavno bili veliki evro-entuzijasti, građani se sve češće pitaju kakve im je koristi donelo članstvo. Ulazak u evro zonu sada odbija dve trećine građana. U Mađarskoj, Viktor Orban kao krivca za ekonomsku katastrofu zemlje proziva Brisel. Mnogi građani Mađarske podržavaju ovaj stav, tako da izlazak Mađarske iz EU nije isključen. Time međutim raste opasnost da se nakon katastrofe monetarne unije, kao neuspeh pokaže i širenje EU na istok. Ovo je jedna od poruka koje su sa hladnim talasom stigle na zapad.

Autor: Ulrich Krokel, Frankfurter Rundschau, 07.02.2012.

Izbor i prevod Miroslav Marković, Izvor: Peščanik.net, 09.02.2012.

 

 

NEZAPOSLENOST U EVROPI OBARA REKORDE

Nezaposlenost u evrozoni je dostigla rekordan nivo pri kraju prošle godine, navela je agencija Eurostat. Broj ljudi bez zaposlenja je rastao tokom 2011. kako se kriza u regionu produbljivala. Stopa nezaposlenosti u 17 zemalja koje koriste jedinstvenu valutu u decembru 2011.godine je iznosila 10,4 odsto, što je gotovo nepromenjena situacija u poređenju sa novembrom iste godine. Oko 16,5 miliona ljudi je u decembru bilo bez posla u zemljama evrozone, 751.000 više nego godinu dana ranije, pokazuju podaci. Najviša stopa nezaposlenosti je zabeležena u Španiji (22,9 odsti) dok je najniža u Austriji (4,1 procenata). Broj nezaposlenih Španaca u dobi između 16 i 24 godine je porastao na 51,4 odsto u decembru, što je dvostruko više od evropskog proseka, sudeći po izveštaju španskog Nacionalnog statističkog instituta. Ukupna stopa nezaposlenost u Španiji je najgora u poslednjih 17 godina i  trenutno je najviša u industrijalizovanom svetu.

Ekonomisti očekuju da će se broj ljudi bez posla samo povećati tokom 2012. godine jer u mnogim slučajevima kompanije nastavljaju sa odlaganjem investicionih projekata u vremenu velikih neizvesnosti. Za one koji i dalje stvaraju profit, zapošljavanje je zamrznuto, a kod onih koji su pod pritiskom da naprave rezultat ili izgube novac, otpuštanje je postala jedina solucija koju imaju. U 27 zemalja EU stopa nezaposlenosti je bila 9,9 procenata u decembru, što znači da je 23 miliona ljudi bez posla. Podaci za novembar su takođe u tom nivou. Najveći skok nezaposlenosti je protekle godine viđen u Grčkoj, Kipru i Španiji dok je najveći pad zabeležen u Estoniji Litvaniji i Letoniji. Pitanja stvaranja novih radnih mesta i ekonomskog rasta su bila ključna tokom diskusije na ovonedeljnom samitu lidera EU u Briselu.

Podaci su pokazali da je španska ekonomija potonula za 0,3 odsto u poslednjem kvartalu 2011., tako da je sada više nego izvesno da će Španija ući u recesiju u prvom kvartalu ove godine.  Takođe, Francuska je smanjila predviđanje rasta za ovu godinu za 0,5 odsto od najavljenog jednog procenta. Ukupno 25 država Evropske unije, sve osim Britanije i Češke, usvojile su u ponedeljak uveče sporazum o uvođenju strožih mera zajedničke evropske budžetske discipline. Sporazum podrazumeva disciplinu u rukovođenju javnim troškovima i uvođenje „zlatnog pravila“ ravnoteže o javnim troškovima kao i lakše uvođenje sankcija vladama koji se ne budu toga pridržavale.

Preuzeto sa portala: E novine, 01.02.2012.

ŠTA MOŽEMO NAUČITI OD BRAZILA

Brazil je od Velike Britanije preuzeo 6. mesto po velićini svetske ekonomije, a očekuje se da će do 2015. ekonomski preteći i Francusku. Samo prošle godine u Brazil se slilo najviše dolara u poslednjih pet godina – 65 milijardi i to najviše kroz direktna strana ulaganja. Ali do pre samo desetak godina privreda Brazila bila je poznata po neprekidnoj hiperinflaciji, koja je krajem 80-ih i početkom 90-ih godina bila između 2.000% – 3.000% godišnje. Ova latinoamerička država živela je 30 godina sa prosečnom godišnjom inflacijom od 449%, a onda se 1999. godine sve promenilo. Te 1999. godine Centralna banka Brazila koncentrisala se na inflaciju kao ključnu meru monetarne politike i stabilizacije lokalne valute real. U skladu s promenjenom politikom cilj Centralne banke bio je godišnji rast inflacije od 4,5%, sa ograničenjem na najviše 6,5%. Brazil je do sada bio veoma uspešan u ostajanju u ovom ciljnom rasponu i posle više godina savladavanja inflacije brazilska Centralna banka s pravom je stekla epitet čuvara stabilnosti cena. Tek minule godine Brazil nije ostvario spektakularni privredni rast kao 2010, kada je bio 7,5%, ali i 3% rasta u 2011.godini bio je iznad svetskog proseka. Kuriozitet je ipak da sa 3% rasta BDP-a Brazil nije bio lider među državama Latinske Amerike – primat su preoteli Čile sa rastom BDP-a od 4% i Kolumbija i Peru sa 5% privrednog rasta. Inače, brazilska privreda stvorila je prošle godine bruto proizvod vredan 2,44 biliona dolara.

Brazilski trgovinski višak u razmeni sa svetom porastao je u 2011. godini 47,8% u poređenju s prethodnom godinom i iznosi skoro 30 milijardi dolara (to je najviši nivo od 2007. godine). Rekorde beleže i izvoz i uvoz. Prošle godine Brazil je izvezao robe za 256 milijardi dolara (rast 26,8%), a uvoz je dostigao 225 milijardi dolara (rast 25,7%). Ovakav spoljnotrgovinski bilans Brazil je postigao zahvaljujući visokim cenama na svetskom tržištu i snažnoj potražnji za njegovim glavnom robom – sojom i gvozdenom rudom. Najveći izvoz privreda Brazila ostvarila je na tržištu Kine, a zatim SAD i Argentine. Cela država postala je veliko gradilište, Vlada je pokrenula javne radove i pomaže izgradnju stanova za porodice s malim prihodima, a za veliko fudbalsko takmičenje, osim sportskih objekata, pripremaju se saobraćajni i smeštajni objekti. Angažovana je i građevinska industrija iz susednih država, ali građevinarstvo i dalje vapi za radnom snagom. Prošle godine otvoreno je 2,3 miliona radnih mesta pa je nezaposlenost pala na istorijski minimum – stopa nezaposlenosti iznosi 6%, što je najniži procenat od 2002. godine.

U novim okolnostima, međutim, taj višegodišnji cilj postaje – diskutabilan. Centralna banka je to osetila i u avgustu prošle godine iznenadila je ulagače obaranjem referentne kamatne stope. Takvu odluku nije mogao da predvidi nijedan od analitičara kuće Blumberg, inače poznate po preciznim predviđanjima. Prvi put se dogodilo da je kamatna stopa smanjena i pre nego što je inflacija počela ozbiljno da popušta. Posle avgustovskog “šoka”, Centralna banka je još dva puta snizila referentnu kamatnu stopu uz saglasnost svih članova centralne banke. Kamatna stopa trenutno iznosi 11%, ali je i dalje najviša među državama Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija. Inflacija je prvi put u poslednjih osam godina premašila granicu i završila na 6,55%. Dopuštanje inflaciji da raste više od plana i novo oporezivanje stranih investicija pokazalo se kao loše rešenje na drugoj strani – uticalo je na kretanje brazilskog berzanskog indeksa BOVESPA. Taj indeks je u 2011. godini pao 18,1%, što je ujedno i najveći zabeleženi pad posle 2008. godine, kada je zabeležen pad od 41%. Inače, prosečni dnevni obrt na brazilskoj Berzi je 6,5 milijardi američkih dolara. Prvi dani 2012. godine uneli su optimizam na Berzu. On počiva na očekivanjima niže inflacije u 2012. godini u Brazilu i očekivanom rastu na globalnim tržištima. Ovakvi ekonomski rezultati stvorili su od Brazila obećanu zemlju u koju hrli radna snaga iz mnogih krajeva sveta. Od januara do novembra prošle godine broj stranih državljana koji legalno žive u Brazilu popeo se sa 962.000 na oko dva miliona ljudi.

Od države koja je nekada bila izvoznik, pre svega, sirovina (gvozdena ruda, soja, šećer, kafa i drvo), Brazil je u poslednjih nekoliko godina postao veliki izvoznik tehnoloških proizvoda kao što su automobili, vojni i civilni avioni (Embraer) i naftni derivati (Petrobras). Čak 80% ekonomije zasniva se na domaćoj potrošnji, pre svega na potrošnji novoformirane srednje klase koja je narasla na 45 miliona ljudi. Vlada Dilme Rusef, međutim, ne spava na lovorikama. Iako je statistika impresivna, a ekonomija pretiče evropske, u Brazilu i dalje više od 11 miliona ljudi živi u favelama (siromašnim naseljima), a premijerki, njenom ministarskom kabinetu i Centralnoj banci jasno je da Brazilu treba bar 20 godina da građanima obezbede evropski životni standard.

Izvor: Novi magazine, B92.net, 21.01.2012.

ILUZIJE OPTIMIZMA

Dve hiljade dvanaesta je počela s velikim nadama u celom svetu da će ova godina biti mnogo bolja od prethodne i da ćemo svi živeti bolje i srećnije. U Americi, ta nada je potkrepljena ekonomskim statistikama iz novembra i decembra, kada se pokazalo da su američki potrošači potrošili mnogo više nego što je očekivano u ovoj sezoni kupovine božićnih poklona. Takođe, procenat nezaposlenosti je prvi put pao skoro do 8,5 odsto. Zbog ovih statistika koje su prenošene na sva zvona, mnogi su se nadali da će Amerika konačno da se izvuče iz duboke ekonomske krize i da će biti sprečen novi pad u recesiju. U Evropi je takođe bilo puno optimizma, pogotovo zbog očiglednog dogovora u decembru između Francuske i Nemačke, koja je izgradila barem percepciju nove odlučnosti da se sačuva evrozona i jedinstvo EU. Doduše, od samog početka, odstupanjem Engleske od dogovora, bilo je razloga i za zabrinutost, ali većina ljudi u EU se radovala zbog toga što London neće više da ometa zajedničku i mnogo odlučniju politiku koja se nameće kao jedini spas za uniju.

Ovaj optimizam na kraju 2011. nije se previše osetio na prostoru Balkana, gde je sada svima jasno da one zemlje koje nisu dospele do članstva u EU neće to skoro ni postići. U Srbiji je ta nada pogotovo istrošena odlukom evropskih moćnika da joj se ne odredi status kandidata. Već na početku 2012. vidimo da je, u stvari, ovaj osećaj optimizma u suštini izgrađen na iluzijama i na samolaganju. Prvo, statistika koja je stvorila nadu u Americi sada se pokazuje kao lažna, s tim što je uzrok rasta zaposlenosti koji je obeležio decembar rezultat odustajanja od traženja posla znatnog broja ljudi koji su već duže vreme nezaposleni. I drugo, da su novi poslovi, njih 300.000-400.000 koji su stvoreni u novembru i decembru, većinom privremeno proširenje broja prodavaca u tržnim centrima za božićne praznike. Drugim rečima, nema dubinskog niti dugotrajnog pomaka u zapošljavanju u Americi, a kada se pojavi statistika za januar može se očekivati da će procenat nezaposlenosti da poraste zbog toga što će mnoge prodavnice sada da otpuštaju one privremene radnike. U Evropi, najnovija vest da se Italija i Francuska odupiru Nemačkoj u tome da se sprovodi još veća štednja u državnim budžetima, govori o tome da je ona nada koja je pratila dogovor Nemačke i Francuske preuranjena i da nivo nesaglasnosti o budućnosti EU nije smanjen.

Ovih dana teško je biti optimista, a još teže je shvatiti ozbiljnost sadašnjih ekonomskih i političkih kriza zbog toga što je 2012. i izborna godina. Tako da su javnost i mediji puni novih obećanja i novog ,,širenja optimizma”. Za mene, najveći razlog za realni pesimizam jeste to da su u celom svetu, od Amerike do Srbije, političke elite u suštini izgubile poverenje u sopstvenim političkim i ekonomskim sistemima. Demokratija i kapitalizam više ne predstavljaju nikakve garancije za prosperitet stabilnosti i dobru vladavinu. Doduše, ove političke elite i dalje se drže svojih mantri, ali sve više pokazuju i da ne veruju u glavne teze svojih političkih i ekonomskih ideologija. Ne veruju da će tržište samo od sebe da se popravi i izleči, ne veruju više da lideri biznisa i državnih institucija mogu da se izbore sa sadašnjim problemima, a pogotovo ne veruju u sopstvene građane. Zbog svega ovoga, i narod više ne veruje u svoje političare niti ima poverenja u institucije. Kada se dodaju svi otvoreni problemi i spisak svih mogućih novih globalnih i regionalnih sukoba i ratova, vrlo je teško verovati da će 2012. da bude bolja od 2011. Na kraju, možemo naći utehu u tome da izbori dolaze, pa šta god oni doneli, u tome treba tražiti slamku nade. Kao što je moj pokojni deda govorio: ,,Daće Bog da ne propadnemo do kraja”.

Autor: Obrad Kesić

Izvor: Politika online 17.01.2012.

ŠAMAR EVROZONI

Evrozonu čeka teška sedmica nakon što je agencija Standard end Purz (S&P) snizila kreditni rejting devet zemalja koje koriste evro, između ostalog Francuske koja je uzornu ocenu AAA imala od 1975. godine. Snižavanje kreditnog rejtinga može povećati troškove zaduživanja zemlje za finansiranje duga. Takođe, time se dovodi u pitanje da li će fond za izvlačenje iz krize (EFSF) zadržati najviši rejting, a ne postoji saglasnost među zemljama članicama o promenama koje su potrebne da bi EFSF zadržao ocenu AAA. U Francuskoj, kojoj predstoje predsednički izbori, snižavanje kreditnog rejtinga iskorišćeno je i za napad protivkandidata sadašnjeg predsednika zbog lošeg vođenja zemlje. Snižavanje kreditnog rejtinga devet zemalja evro zone dočekano je sa kritikama, čak i ogorčenjem, širom Evrope. Čak i u Vatikanu u zvaničnom listu Oservatore Romano (Ošervatore) ovaj potez je okarakterisan kao programirani „napad“ sa „savršenim i sumnjivim smislom za trenutak“. Sama Evropska komisija odluku S&P-a, donetu u trenutku kada se činilo da se rizik od pogoršavanja krize smanjuje, nazvala je „apsurdnom“. „Nakon što sam proverio da trenutak nije slučajno odabran, izražavam žaljenje zbog apsurdne odluke koju je dans doneo Standard and Purz po pitanju rejtinga više zemalja zone evra u trenutku kada ona na svim frontovima preduzima odlučne mere za odgovor na krizu“, saopštio je evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren (Olli Rehn). On je ocenio da je nakon te odluke još jasnije da su mere budžetske discipline i strukturene reforme neophodne, kao i utvrđivanje stalnog fonda za pomoć zemljama u krizi Evropski mehanizam stabilnosti, koji bi naredne godine trebalo da zameni postojeći EFSF.

Pored Francuske, najviši rejting izgubila je i Austrija, čija ocena je snižena za jedan stepen na AA+. Od zemalja EU, uzornu ocenu uz Nemačku, najveću evropsku privredu i najvećeg finansijera evropskog budžeta, zadržale su i Finska, Luksemburg i Holandija. Rejting je snižen i zemljama koje su već „pod lupom“ tržišta zbog manjka poverenja. Rejting Slovačke, Malte i Slovenije snižen je za jedan stepen, a dug Portugalije i Kipra svrstan je u kategoriju „špekulativnih“ ulaganja, koja sa sobom nose visok rizik, a samim tim i visoku kamatnu stopu za državu koja se zadužuje. Da stvari budu još gore, osim Nemačke i Slovačke za sve zemlje evro zone postoji opasnost da im se rejting dodatno smanji do kraja 2013. godine, a Standard end Purz procenjuje da je mogućnost 33%. Prvog radnog dana nakon snižavanja rejtinga, 16. januara, kamatne stope za dug zemalja evro zone nisu u velikoj meri povećane, što se tumači time da je tržište u cenu obveznica već učitalo i snižavanje rejtinga, budući da se o njemu već izvesno vreme govori. Tržište dužničkih hartija evropskih zemalja skoro da je bilo nepromenjeno, što je odraz smirenosti investitora. Promene u kamatnim stopama za najveće privrede zone evra bile su veoma male, osim u slučaju Italije gde su promene bile nešto veće. Pravi test će, međutim, biti naredne emisije u zoni evra, počev od 16. januara popodne kada Fracuska izdaje kratkoročne obveznice. Slična situacija je i na berzi, gde je zabeležen mali pad oko podneva – 0,04% u Parizu, 0,22% u Mardiru, i rast od 0,46% u Frankfurtu i 0,02% u Milanu. Takva smirenost investitora tumači se delimično time što u SAD tržište ne radi zbog praznika, zbog čega mnogi akteri nisu trgovali, ali i time što snižavanje kreditnog rejtinga nije bilo ni izdaleka neočekivano. Loš pokazatelj je činjenica da su banke u zoni evra tokom vikenda položile 493,27 milijardi evra u Evropsku centralnu banku, što je novi rekord. Neki analitičari smatraju da je to odraz toga što banke ne žele da pozajmljuju novac jedna drugoj niti da finansiraju privredu, pre svega preduzeća i domaćinstva, kao ni da kupuju obveznice.

Analitičari Standard end Purza su veoma strogo ocenili lidere zone evra. „Političko okruženje zone evra nije bilo na visini sve većih izazova koje je donela kriza“, objasnio je kratko Moric Kremer (Moritz Kraemer), zadužen za rejting evropskog duga. „Efikasnost, stabilnost i predvidivost politike i evropskih političkih institucija nisu dovoljno solidni“, ocena je S&P-a. Na meti kritika posebno se našao budući ugovor o strogoj budžetskoj disciplini, za koji se najviše zalaže Nemačka uz podršku Francuske. Prema oceni predsednika Saveta EU Hermana van Rompeja (Van Rompuy) takve ocene nisu u potpunosti tačne. „Tržišni akteri i rejting agencije ponekad smatraju da je naš odgovor nepotpun ili nedovoljan, ali načinjen je realan napredak za preoblikovanje zone evra“, rekao je Van Rompej. On je takdoje istakao da će evropski ideri postići sporazum o novom sporazumu za jačanje budžetske discipline u zoni evra „krajem meseca“ kako bi ga potpisali „početkom marta“. On je takođe istakao da je finansijska stabilnost ključna za zonu evra i EU u celosti, ali da to neće biti ostvareni preko noći. Pored štednje, Evropljani moraju da poklone pažnju rastu i stvaranju radnih mesta, istakao je on.

Pogoršanje rejtinga članica evro zone može imati teške posledice na Evropski fond za finansijsku stabilnost, koji je već jabuka razdora među zemljama članicama. Naime, nakon što je Francuska izgubila najbolju ocenu postavlja se pitanje da li će EFSF moći da je zadrži. Prema jednom evropskom izvoru visokog ranga u EU, pitanje finansiranja EFSF još nije rešeno i o tome se vodi rasprava. „Ukoliko se ništa ne učini“ da se nadomesti snižavanje rejtinga Francuske i Nemačke, EFSF će takođe izgubiti taj rejting. Istog dana kada je rejting snižen, 13. januara, ministri finansija zone evra su objavili zajdničko pismo u kojem su izrazili „odlučnost da ispitaju sve mogućnosti da bi EFSF zadržao ocenu EFSF“. To će, međutim, biti težak zadatak. Jedna mogućnost je da zemlje koje i dalje imaju najvišu ocenu prihvate da povećaju garancije za emisije iz EFSF, što, kako je naveo izvor AFP-a „postavlja političke probleme“. Druga mogućnost je da se poveća finansijsko obezbeđenje za hartije. To bi značilo da se pri svakoj emisiji pozajmi više nego što je potrebno da bi se višak investirao u obveznice sa ocenom AAA, čime bi se nadomestio manjak poverenja zbo snižavanja rejtinga Francuskoj i Austriji. Problem je međutim što Nemačka, glavni finansijer EFSF, nije spremna da se po svaku cenu očuva rejting EFSF. Kancelarka Angela Merkel je kazala da bi pre prihvatila snižavanje rejtinga nego mogućnost da „odreši kesu“. Tokom sastanka koznervativne strsnke na severu zemlje ona je čak objasnila da nikada nije ni računala na to da EFSF mora imati najbolju ocenu. EFSF je privremeni fond koji će raditi do jula 2013. godine. U julu 2012. počinje da radi stalni Mehanizam stabilnosti, pa će ova dva fonda paralelno funkcionisati godinu dana. Njihova ukupni kapacitet je 500 milijardi evra. Neke zemlje, kao i Evropska centralna banka i Evropska komisija, zalažu se za povećanje iznosa. O tom pitanju trebalo bi da se razgovara na jednom evropskom samitu u martu.

Pogoršanje EFSF došlo bi u najgorem mogućem trenutku, kada zabrinutost po pitanju Grčke, epicentra krize od 2010. godine, raste. Banke su u sukobu sa EU o brisanju dela grčkog duga i prete da će odustati od obaveza koje su prihvatile u okviru plana kontrolisanog restrukturiranja duga. Ukoliko bi se to dogodilo, Grčka bi mogla da bankrotira u martu. Pregovori su prekonuti 13. januara i trebalo bi da budu nastavljeni 18. januara. Ove sedmice u Atinu se vraća misija Evropske komisije Evropske centrlane banke i Međunarodnog monetarnog fonda da bi procenila napore koje vlada ulaže da bi poboljšala situaciju u zemlji. Pozitivan izveštaj je ključan za odobravanje drugog plana pomoći Grčkoj u inosu od 130 milijardi evra, o kojem je sporazum postignut prošle godine.

Nakon snižavanja rejtinga Francuskoj, Austriji i 7 zemalja evro zone, još 13 zemalja u svetu, od čega 9 u evropi, ima najviši rejting prema oceni tri velike rejting agencije – Fič (Fitch), Mudiz (Moody’s) i Standrd end Purz (Standard & Poor’s). To su Nemačka, Holandija, Danska, Velika Britanija, Švedska, Norveška, Finska, Luksemburg, Švajcarska, Australija, Hong Kong, Kanada i Singapur. Njihova ocena nije uvek ujednačena, pa je tako Mudiz, samo tri dana nakon što je S&P snizio rejting Francuskoj, objavio da ta zemlja prema njegovoj proceni i dalje ima najvšu ocenu. Kriza u zoni evra počela je 2009, kada je EU izdala upozorenje o javnim finansijama Grčke nakon revizije procene budžetskog deficita na 12,7% BDP-a. Od tada su druge zemlje, uključujući i Španiju i Italiju, preduzele mere štednje, a deo njih – Irska i Portugalija – zatražile su i pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Grčkoj je potreban i drugi paket pomoći, ali još nije postignut konačan dogovor o tome, a pregovori sa bankama o restrutkturiranju duga su suspendovani. Glavna zamerka je da on počiva „samo na stubu štednje“.

Izvor: EurActiv, http://www.euractiv.rs 16.01.2012.

SNIŽENJE KREDITNOG REJTINGA ZEMLJAMA LIDERIMA EVROZONE

Francuska i Austrija su najnovije žrtve dužničke krize zemalja evrozone, pošto im je 13.01.2012.godine snižen kreditni rejting. Ove dve zemlje su bile među šest zemalja evrozone sa najvišim „AAA“ kreditnim rejtingom. Međutim, Francuska je to veče saopštila da je jedna od tri vodeće rejting agencije, „Standard & Poor’s“ smanjila njen rejting za jedan stepen na „AA+“, dok su mediji preneli da je ta agencija donela istu odluku i u slučaju Austrije.

Francuski ministar finansija Fransoa Baroan izjavio je da je to „loša vest, ali ne i katastrofa“, dodavši da rejting agencije neće diktirati ekonomsku politiku Francuske. „Standard & Poor’s sa sedištem u Njujorku nije objavio zvanično saopštenje o sudbini šest zemalja. Međutim, evropske novinske agencije izvestile su da su preostale 4 najbolje kotirane zemlje evrozone – Nemačka, Luksemburg, Finska i Holandija, zadržale svoj najviši „AAA“ rejting. Troškovi zaduživanja Francuske, inače druge po veličini ekonomije evrozone posle Nemačke, i Austrije, mogli bi da porastu zbog ove odlluke. „Standard & Poor’s“ je još prošlog meseca saopštio da su 15 od 17 zemalja evrozone suočene sa opasnošću da im bude snižen kreditni rejting.

Izvor: Glas Amerike, http://www.voanews.com