LEGITIMITETI POLITIČKIH SISTEMA

Svaki politički režim mora odgovarati nekom načelu legitimiteta koji priznaje narod. Pošto svaka država zahteva ,,monopol nad korišćenjem prinude,, to podrazumeva da njena prevlast bude prihvaćena. Nasuprot neobičnim raznolikostima, mogu se izdvojiti neka značajna načela – legitimitet zasnovan na izuzetnoj ličnosti osnivača (harizmatska dominacija), legitimitet tradicije i demokratski ili legitimitet volje naroda.

,,Svi veliki osvajači,, harizmatične su ličnosti – kadri su da steknu ,,bezgraničnu odanost svojih trupa,, i pridobiju kako običan narod tako i ugledne ličnosti i diplomate i da ih sve ,,u potpunosti sve,, uvere u svoj legitimitet. ,,Ako vođina harizma oslabi,, on postaje običan uzurpator i despotski karakter njegovog režima postaje sve izraženiji. Najveća teškoća takvih harizmatičnih vođa je ,,da očuvaju harizmu,, kako bi je mogli preneti, na isto toliko harizmatičnog naslednika ili nametanjem načela naslednog prenošenja vlasti, zasnovanog na principu tradicije. ,,Prenošenje vlasti unutar porodice,, prema unapred određenom pravilu ili po izboru ,,umirućeg suverena,, počiva na ,,poštovanju tradicije, koja mora imati sveti karakter,, koji se prenosi na ,,osobe koje oličavaju tradiciju,,.

U demokratijama, racionalni i legalni legitimitet predstavlja u isti mah i potvrdu volje naroda i modalitete sprovođenja volje naroda – pravila po kojima se ona prenosi i kontroliše. ,,To što je poštovanje zakona, neophodna osnova demokratije – ne znači da je ono nepoznato i nebitno u drugim režimima…,,