HLADNI TALAS SA ISTOKA

Već dve nedelje sibirska zima u Evropi ne popušta. U Nemačkoj se mnogi raduju idiličnom zimskom vremenu, dok u istočnoj Evropi dnevno umire na desetine beskućnika, bolesnih i starih. U Ukrajini se do utorka smrzlo 135 ljudi. U Poljskoj je od posledica smrzavanja umrlo 68 osoba. U Rumuniji, Češkoj, na Balkanu i u Rusiji je takođe bilo dosta žrtava.

Uzroci ovih užasavajućih brojki nisu samo temperature koje se u Ukrajini već dugo zadržavaju na oko minus 30 stepeni, što je neuporedivo sa situacijom u Nemačkoj, već su te brojke pre svega dokaz koliko je teška ekonomska, politička i socijalna realnost u zemljama istoka. Ove žrtve su pre svega indikator socijalnih potreba ovih zemalja i propadanja tih država.

Najgori primer je Ukrajina. Tamo je država u rukama mafijaške klike mračnih ekonomskih bosova, takozvanih oligarha. Već dvadeset godina dvadesetak ljudi pljačka ovu zemlju. To nije promenila ni revolucija iz 2004. Oligarsi su nagomilali milijarde evra i razmeću se luksuznim jahtama i drugim statusnim simbolima. Stanovništvo se smrzava i gladuje – i to ne tek sada, kada se našlo u oblasti visokog vazdušnog pritiska.

Još tokom toplog leta 2011. demonstrirale su desetine hiljada penzionera, černobiljskih i avganistanskih veterana, zbog vladinih smanjivanja socijalnih davanja. Infrastruktura u zemlji je potpuno zapuštena i, sem one koja direktno služi interesima oligarha, preti da se raspadne.

I ekonomsko čudo u Poljskoj zahteva neke dorade, kao što je pokazao ovaj talas hladnoće. U regionu između reka Odre i Buga nisu samo beskućnici i alkoholičari tonuli u san po ulicama i umirali. Desetak ljudi umrlo je u svojim kućama zbog trovanja ugljen monoksidom iz dotrajale grejne instalacije. Ovo dovoljno govori o potrebi dalje modernizacije ove zemlje.

U Poljskoj je, uprkos ekonomskom rastu od 4,3 posto u prošloj godini, zabeležen porast nezaposlenosti, najveći u poslednjih pet godina. Eksperti ovo objašnjavaju velikim brojem ugovora na određeno vreme i lošom zaštitom radnika od otkaza. Kada ekonomiji krene loše, kao što je sada slučaj, privrednici reaguju otpuštanjima. Ogroman broj beskućnika u Poljskoj, koji najviše pate po ovoj hladnoći, posledica je ovog „zaposli – otpusti“ mentaliteta (hire-and-fire). To posebno pogađa mlade ljude, koji zaključuju takozvane „džank ugovore“ bez socijalnog osiguranja.

Jaz između istoka i zapada još uvek je prisutan. To bi moglo da se promeni kada bi se ovim ozbiljno pozabavili najmoćniji članovi EU, kao što su Nemačka i Francuska. Međutim, dešava se upravo suprotno. Po Briselu, Parizu i Berlinu širi se takozvano „otrežnjenje istokom“. To je donekle razumljivo, kada se pogleda šta se dešava u Ukrajini. Ali je takođe i veoma opasno, ako se uzmu u obzir rastuće neraspoloženje prema EU u Poljskoj, kao i pokreti za izlazak iz EU u Mađarskoj.

Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič pokušao je da izigra i Zapad i Rusiju i završio u izolaciji. Približavanje Ukrajine EU nije blokirano samo zbog pritvaranja Julije Timošenko. Demokratija i pravna država su u tolikoj meri propale, da Kijev u ovom trenutku na može biti partner Brisela. U Poljskoj, s druge strane, čiji su građani sve do nedavno bili veliki evro-entuzijasti, građani se sve češće pitaju kakve im je koristi donelo članstvo. Ulazak u evro zonu sada odbija dve trećine građana. U Mađarskoj, Viktor Orban kao krivca za ekonomsku katastrofu zemlje proziva Brisel. Mnogi građani Mađarske podržavaju ovaj stav, tako da izlazak Mađarske iz EU nije isključen. Time međutim raste opasnost da se nakon katastrofe monetarne unije, kao neuspeh pokaže i širenje EU na istok. Ovo je jedna od poruka koje su sa hladnim talasom stigle na zapad.

Autor: Ulrich Krokel, Frankfurter Rundschau, 07.02.2012.

Izbor i prevod Miroslav Marković, Izvor: Peščanik.net, 09.02.2012.

 

 

SRBIJA ZA DLAKU VAN BANKROT LISTE

Kompanija CMA (Credit Market Analysis) objavila je globalni izveštaj o rizicima za bankrot za treći kvartal ove godine i u njemu, među 68 zemalja, nema Srbije. Naši ekonomski stručnjaci poručuju da joj na neslavnoj listi nije ni mesto, ali da bi vrlo lako na nju mogla dospeti naredne godine. Po izveštaju CMA najveće šanse da bankrotira ima Grčka 90,6 posto, dok Norveška ima najmanje šanse za bankrot 4,4 posto. Druga zemlja s velikim šansama za bankrot takođe je iz euro zone – Portugal sa 61,3 posto. Slede, prema proračunima CMA, Venecuela sa 58,7 odsto šansi da bankrotira, Argentina sa 53,2 i Pakistan sa 51,8.

„Srbija nije ugrožena i verovatno neće biti tokom cele ove godine, ali već je 2013. godina kada će imati sve više obaveza, to jest biće joj potrebno sve više finansijskih sredstava za izmirivanje obaveza prema inostranim kreditorima“, kaže saradnik IZIT-a Saša Đogović. On pretpostavlja da će „nova vlada pokrenuti prodaju Telekoma da bi mogla da odgovori novim izazovima u smislu vraćanja ranije preuzetih obaveza. I ako se nastave takve tendencije daljeg zaduživanja države, a izostane transformisanje javnog sektora, uprave javnih preduzeća, nestvranja klime poverenja kroz efikasnu državnu administraciju, zaista ćemo i doći sa predvorja na glavnu pozornicu na kojoj se igra grčki sirtaki“.

Đogović ukazuje da postoji mogućnost da izađemo iz predvorja bankrota, odnosno da ustuknemo korak unazad ukoliko budemo imali autoritativne krteatore ekonomske politike koji imaju valjanu strategiju. U suprotnom, bićemo ubačeni na glavnu pozornicu, što bi moglo da nosi sve konsekvence koje danas ima Grčka igrajući svoj ples.

Ta strategija bi, veli on, trebalo da se zasniva na kresanju javne potrošnje i to tako što će napokon da se revitalizuju Železnice Srbije, što će se Elektoprivredi Srbije naći strateški partner koji će pokrenuti nova ulaganja a ne da se isisavaju iz budžeta sredstva kroz investicije. Takođe, podrazumeva se i rešenje problema JAT-a, kako se ne bi dalje opterećivao budžet, a tu je i kresanje javne administarcije i na republičkom, i na pokrajinskom, i lokalnom nivou.

„Nikako ne bi smelo da se dođe u situaciju koju sada imamo, recimo, u Kuršumliji, gde su lokalne vlasti, na bazi zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim se najveći deo sredstava iz republičkog budžeta po osnovu poreza na doprinose odvaja opštinama, dodelili sebi 13 platu, a nisu preuzeli nikave obaveze“, poručuje Đogović.

On dodaje i da je „nephodna pravna infrastruktura, nezavisno, kredibilno sudstvo koje će štititi poverioca a ne dužnika, kao i poštovanje rokova plaćanja, a država tu treba da da primer. To je davno trebalo da se učini. Pogotovo je trebalo da vodi računa ova vlada u poslednjem aranžmanu s MMF-om, jer kada dobijete kredit treba da ga iskoristite da nešto uradite a ne da stvorite privid makroekonomske stabilnosti uz kozmetičke prepravke“.

Nova vlada će biti prinuđena da napravi klasičan „stend baj“ aražmnan sa MMF-om, kako bi mogle da krenu preko potrebne reforme.

Vratimo se na svetski izveštaj o bankrotu… Hrvatska se prema CMA grupi za posljednji kvartal 2011. godine, nalazi na visokom 11. mestu na svetu po verovatnoći da će upasti u bankrot. Naime, CMA grupa predviđa kako postoji 32,5 odsto šansi da Hrvatska uskoro prestane da plaća svoje finansijske obveze prema kupcima državnih obveznica. Ovi susedi stoje nešto nešto malo bolje od Mađarske gde se verovatnost od bankrota procenjuje na 35,3 odsto i Italije koji su na 34,9 odsto, ali stoji nešto lošije od Španije koja ima 28,6 odsto šanse da propadne. Na vrhu lestvice i dalje je Grčka sa 93,8 odsto verovatnosti bankrota, a slede Portugal s 60,8 posto i Pakistan s 50,9 posto.

Šta je to… U praksi bankrot države pre svega znači udar na štednju u bankama, odnosno da građani neće više moći da podižu svoj novac, ogroman rast nezaposlenosti te radikalno smanjenje kupovne moći običnih građana. To ujedno znači da će, recimo, građani iz vlastitih sredstava plaćati usluge zdravstva, a plaćaće se i školovanje. Penzioneri će se oslanjati na vlastitu štednju, odnosno sopstvene zalihe…

Izvor: Dnevnik.rs, B92.net 14.01.2012.