DUŽNOSTI VRHOVNE VLASTI

Dužnosti (u smislu ,,javne stvari,,) pripadaju suverenu – ma koji režim da je u pitanju (koji opravdava monopol državne moći). Prva suverenova dužnost bila bi obezbeđivanje sigurnosti teritorije (pa i preduzimanje rata i zaključivanje mira…). Komandovanje vojskom, vođenje diplomatije, međunarodni pregovori i sporazumi, sve su to atributi koji se vezuju za vrhovnu vlast. U savremenom svetu obaveza parlamenata je da potvrde ili odbiju ugovore, koje je potpisao šef države.

Stvari su sasvim jasne kada je u pitanju obezbeđivanje od spoljašnje opasnosti (logično je npr. da postoji zabrana uspostavljanja privatnih vojski na nacionalnoj teritoriji). Međutim, mnogo su manje jasne kada je reč o unutrašnjoj bezbednosti (npr. puteva, železnica, dobara, ljudi…) i njenoj nadležnosti (nacionalne ili lokalne vlasti)… Pravdu obezbeđuju sudovi u ime suverene vlasti. Što se same vlasti tiče, njen zadatak je da garantuje pravičnost, ali da bude usklađena s principom nezavisnosti sudija, dok pravo pomilovanja ostaje isključivo u nadležnosti šefova država. Jedan od važnih atributa vrhovne vlasti je štampanje i kovanje novca (nacionalne valute), pri čemu falsifikovanje ne predstavlja običan prestup već istinski zločin. Počev od XIX veka, budući da sve više interveniše unutar građanskog društva i od države zaštitnice postaje država blagostanja, nadležnosti države su se znatno proširile. Teoretičari minimalističke države (među kojima je najviše anglosaksonaca), želeli bi da državnu vlast ograniče na njene striktne ,,kraljevske funkcije,, kojima bi trebalo dodati obavezu pružanja pomoći onima kojima je potrebna.