U SRPSKOJ POLITICI MNOGO JE ONIH KOJIMA ODGOVARA HAOS

Od nezadovoljstva, apatije i razočaranja, pa do osmišljenog revolta građana, kakav se dogodio u zimu ‘96-97, dug je put. Ne možete svake dve, tri godine očekivati da se stvori energija kojom bi se suštinski nešto pokrenulo i promenilo. Ipak, zatvoriti se i truliti u sebi, ne vodi ničemu – kaže Dragan Velikić, pisac, esejista i bivši ambasador Srbije u Beču.

Suočen sa pitanjem za koga bi glasao da su danas izbori, kad svega petina ljudi u Srbiji zna odgovor na to pitanje, Velikić kaže: Ne bih imao dilemu. Glasao bih, i glasaću za one koji nude preokret. Koji građanima ne obećavaju mit kao mesto boravka, već uređenu svakodnevicu. Koji ne govore ono što većina želi da čuje, nego ih suočavaju sa stvarnim stanjem.

Gde je osnov za optimizam?

Nije tačno da kao pojedinci ne možemo ništa da učinimo. I tu dolazimo do one ćuteće većine, ili barem pozamašnog procenta građana koji je neopredeljen, na granici apstinencije. Ne verujem da su takvi potencijalni plen populista i “patriota”. I zato je važno njih pokrenuti. Jeste, mnogo je među njima konformista i ljudi koji su prosto zgađeni našom političkom scenom. Ali, ostati pasivan znači omogućiti vladajućoj garnituri, koja je ipak najodgovornija za situaciju u kojoj se nalazimo, da i dalje odlučuje o našoj sudbini i nikome ne polaže račune.

Zašto onda nema naznaka nekog pokreta poput “Okupirajmo Volstrit”?

Zato što nemamo Volstrit. Zato što smo po tradiciji društvo u kojem prvo lice jednine baš ne može mnogo. A nemamo dvojinu kao Slovenci. Šalu na stranu, ipak se okolnosti menjaju nabolje. Nema više one bespomoćnosti pred šalterima državnih institucija. Raste građanska svest.

Ponovo nam je glavna dilema Kosovo ili Evropa. Da li je Evropi cilj da nas ponizi?

Zašto bi Evropa, ili bilo ko hteo da nas ponizi? Kakav interes postoji u tome? To je prilično suluda priča dostojna onih nesrećnika koji svojim komentarima na internetu pokazuju do kojih dimenzija raste ljudska glupost i zloba. Sasvim nešto drugo je socijalizacija i prilagođavanje na ostatak sveta, nakon što smo usled sankcija i katastrofalne politike stekli endemsku pamet koja baš ne mari za pravila igre. Neće biti da se male zemlje u Evropskoj uniji odriču svog identiteta. Kao što se pojedinac snagom duha i pameti izbori za vlastitu posebnost i mesto pod suncem, tako rade i države.

Nesposobni i korumpirani političari ne mogu biti mera vrednosti jedne ideje.
Niko nas nije toliko ponizio koliko politika koju je većina građana Srbije godinama podržavala. Setite se onih likova koji su odlučivali o našoj sudbini tokom poslednje decenije prošlog veka. Šta su sve govorili i šta su sve radili? Kakve su posledice iz toga nastale? Opljačkali su državne fondove. Devastirali Srbiju. Izolovali nas od sveta. Ima li većeg poniženja nego da vam softver proizvodi neka Mirjana Marković?  I dalje se na našoj političkoj sceni nalazi mnogo onih kojima haos odgovara. Trag novca sve govori. Preko noći postali su vlasnici firmi, privatnih klinika, medija, agencija. Takvi teško da mogu da se uklope u regule civilizovanog sveta. Navikli su da drugačije “posluju”, da “patriotizmom” nadoknađuju sve što im nedostaje. Za početak, moral. Kosovo je uzeo Milošević. Onda kada je Srbija pobedila NATO, i kada je NATO prihvatio Miloševićev ultimatum.

Kako komentarišete fenomen opšte radosti oko Mosta na Adi?

Pa, činjenica je da se Beograd tokom poslednjih godina nije samo vidno prolepšao, nego je život u njemu postao ugodniji i uređeniji. Niko to ne može da ospori. Zasluga je to svih onih koji su vodili i vode ovaj grad, tokom protekle decenije. Nije to šminka, mostovi i novi tramvaji, igrališta i dečji vrtići. A tek Kalemegdan. Zoološki vrt. Mene raduje svaka nova fasada u Beogradu. Potpuno razumem građane koji su se slikali na novom mostu preko Ade. Jer, nisu se slikali na projektu, već na mostu.

Da li su vas tajne službe prisluškivale i da li ste za otvaranje tajnih dosijea?

Nisam imao iskustva sa tajnim službama, a što se tiče dosijea, naravno, da ih je davno trebalo otvoriti. Poznato je da su najvažniji materijali uništeni već 6. oktobra, legalistički i domaćinski. Plašim se da su ostale uglavnom koske koje bi se po starom našem običaju bacile raji da se zabavlja. Za afere ima dovoljno, ali ne i za temeljnu dekontaminaciju našeg društva. Sama činjenica da se uporno odugovlači sa otvaranjem dosijea jasno govori koliko službe i dalje rade za one koje bi sutra trebalo procesuirati. Ne zaboravimo da je ubistvo premijera Zorana Đinđića osmislila i realizovala koalicija krimogenih struktura i pripadnika službi bezbednosti, uz blagoslov “patriotskog” bloka. Te snage nisu poražene, već su samo mutirale u suptilniji i opasniji oblik. One čekaju svoj trenutak. Slaba i neodlučna vlast njihov je najzahvalniji saveznik.

Izvor: Blic online 16.01.2012.