KAPITALIZAM JE VEĆ MRTAV

„Ogromne ekonomske razlike među različitim delovima sveta ne mogu više da opstaju zahvaljujući mehanizmima društvene kontrole. Vladajuća klasa je izgubila legitimitet i prisustvujemo krahu hegemonije vladajuće klase širom sveta”, kaže Robinson, profesora sociologije na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari. Iza proklamovane politike „podsticanja demokratije” u nerazvijenim zemljama u stvari se krije želja velikih sila, pre svega SAD, da se u zemljama „trećeg sveta” zadrži postojeće elitističko uređenje, jedna je od nosećih teza Robinsonove knjige „Podsticanje poliarhije: globalizacija, intervencija SAD i hegemonija”. Na pitanje kako će doći do kraha kapitalističkog poretka, Robinson kaže: „Usred krize jedan od oblika promene postojećeg stanja može biti revolucija (mirna ili nasilna) ili da jednostavno dođe do kolapsa kapitalističkog poretka koji neće više biti u stanju da funkcioniše kao koherentan sistem. Smatram da bi bilo dobro kada bi došlo do revolucije, a još bolje ako bi ona bila nenasilna“.

Svetski kapitalizam, kako ističe, mora da bude zbačen i zamenjen demokratskim socijalizmom, u kome profit ne rukovodi svakim aspektom organizacije društva, ali u koje organizujemo globalno društvo kako bi se zadovoljile potrebe čovečanstva. „Plašim se da globalni sistem još ne izlazi iz haosa. Nemoć jednog dela čovečanstva da obezbedi puku egzistenciju u istom sistemu koji je nekolicini pružio mogućnost neograničenog bogaćenja ukazuje na to da je sistem u kome živimo definitivno u krizi“, smatra Robinson. Prema njegovom mišljenju, čovečanstvo se nalazi u sličnom istorijskom momentu kao što je bilo početkom tridesetih godina prošlog veka, a ima i elemenata koji su obeležili svet 1968. „Početkom tridesetih svet se suočavao sa velikom ekonomskom krizom i izgledalo je da nema izlaska iz nje. To je pogodovalo razvoju levičarskih (komunističkog i socijalističkog) kao i desničarskih (fašističkog) pokreta. Dakle, došlo je do polarizacije društva. Istu situaciju imamo i danas. Rezultati grčkih izbora su najbolji pokazatelj – došlo je uspeha levice i desnice i kolapsa centra“, kaže Robinson.

Na pitanje u čemu vidi paralelu sa svetom iz 1968. godine, Robinson kaže: „To je doba pobune protiv vlasti širom zemaljske kugle. U Evropi se dogodilo „praško proleće” i studentske demonstracije u Parizu, kulturna revolucija u Kini je te godine bila na vrhuncu, a u Latinskoj Americi, u Meksiku, došlo je do masakra studenata u „Tlateloko masakru”. „Sjedinjene Države 1968. beleže procvat kontrakulturnog pokreta sa svim njegovim varijantama od protesta protiv rata u Vijetnamu do crnačkog pokreta. Svojevrstan pandan šezdesetosmoj je 2011. gde smo bili svedoci „arapskog proleća”, kao i pokreta „Okupirajmo Volstrit” i „Indignados”“, smatra ovaj američki profesor. Ko god da pobedi, Barak Obama ili Mit Romni, ne očekujem da se u odnosu prema globalnom kapitalizmu nešto značajnije promeni jer su oba kandidata predstavnici elitne klase koja je na vlasti u SAD. Verujem da će da pobedi Obama, ali on će i dalje u spoljnoj politici nastaviti da promoviše globalnu ekonomiju i ekonomsku integraciju. Jedina razlika među njima su socijalne strukture koje ih podržavaju – Obama će dobiti glasove omladine, žena, crnaca i Latinosa, dok Romni može da računa na podršku konzervativnijih, desnih struja.

Izvor: b’92.net, Politika online, 14.05.2012.