HOĆE LI ,,DRUGA SRBIJA,, BITI PONOVO PREVARENA

Razočaranje – čini se da je to dominantno osećanje građana Srbije u odnosu na politiku i političare. Da li je cunami rezignacije zahvatio i intelektualne elite, one od kojih se očekuje da budu korektori i kritičari političkih elita, pitanje je koje je otvorila i nekadašnja poslanica Liberalno-demokratske partije, danas samostalna poslanica Vesna Pešić, koja je najavila povlačenje iz politike nakon isteka mandata. Gotovo je opšte mesto kritika postoktobarskih vlasti da su, nakon rušenja Slobodana Miloševića, umesto uspostavljanja pravnog i demokratskog sistema partitodiktaturom potpuno razorili državu i do pefekcije doveli poredak visoke korupcije. Ne samo da nisu promovisali javni interes nego su ga brutalno i neskriveno gazili, idući isključivo za akumuliranjem privatnih i partijskih profita. Političke partije su, odavno je primećeno, preduzeća i interesne grupe koje bez ikakve kontrole nastavljaju da pljačkaju ovo malo što je ostalo od javnog dobra. Ni političke, a kamoli krivične, odgovornosti za tako oblikovanu politiku i političare nema jer nema ni nezavisnog pravosuđa, tako da ne čudi što su se građanima Srbije zgadili sveukupna politika i političari. Ali, ne samo takozvanim običnim građanima nego i pionirima i priznatim prvoborcima ideje građanskog društva. Vesna Pešić, poslanica i nekadašnja predsednica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije, napisaće u “Peščaniku” da je tema broj jedan u Srbiji “politička mafija”, koja se „korupcijom i pohlepom za novcem naselila na leđa ovog već uništenog društva i niko ne zna kako da je se oslobodi”. Uverena da se protiv te političke mafije ne bore ni prvaci onih partija koje gotovo stavljaju tapiju na evropski put Srbije, odlučila je da po isteku poslaničkog mandata na politiku stavi tačku: “Rade bukvalno šta hoće. Uništili su pravosuđe. Ovo je sada jedan lopovski poredak. Tu se nahvatala jedna družina, jedna klika, koja iscrpljuje ovo društvo do dna. Nju više ne interesuje politika kao bavljenje javnim stvarima društva, javnim poslovima svih nas koji živimo ovde. Svaku temu će da spinuju, oni isključivo gledaju da ostanu na vlasti. Ovde je zavladao sistem potpune korupcije”, ocenjuje Pešić, dodajući da joj je dosta vremena trebalo da to shvati: “Kad je počela da se stvara Liberalno-demokratska partija, ja sam na tim sastancima na početku rekla: ‘Ako i ova stranka prevari građjane – to je kraj’. Zato što su se tu bili skupili svi koji su imali ideju da se mora graditi nešto novo. Onda je odjedamput ispalo da je i Čedomira Jovanovića baš briga, da ga interesuju odela, pare, privatan biznis. A lepo sam rekla da ako i ta partija prevari, više nijednu alternativu nećemo imati. A upravo se ta prevara dogodila. I sad, naravno, i kad bi se pojavilo nešto što je dobro, mi više to ne bismo prepoznali zato što smo već sto puta prevareni. Dakle, ne samo ja, građani su izgubili poverenje u sve institucije i u sve političare”.

Ne znam da li za sebe mogu da kažem da sam razočarana, ali sasvim sigurno mogu reći da sam od 2000. do 2012. godine očekivala da se naprave prvi ozbiljni koraci ka vladavini prava nad politikom, međutim, na žalost, da su sve vlade koje su se u ovom periodu izmenjale u tom pogledu imale isti kontinuitet – uspostavljanje vladavine politike nad pravom, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta “Union” u Beogradu: “Partokratija je toliko uznapredovala da ponekad ne možete da razdvojite šta je država i državni organ od onoga šta je neformalni uticaj političke stranke. Kao građanka ja ću, po svemu sudeći, iako je to do kraja izborne kampanje neizvesno, ubaciti precrtan glasački listić. Prosto, izaćiću na izbore zato što smatram da treba da učestvujem u političkom životu, ali neću glasati ni za koga. Iako znam da će taj moj glas biti smatran nevažećim, takođe vrlo dobro znam da ne postoji nikakav drugi način – osim revolucije za koju se ne zalažem – da naše političke partije pokušaju da se vrate političkom legitimitetu kao jedinom demokratskom osnovu politčke vlasti”. Iako taj proces neće biti kratak, jedino tako se može vršiti pritisak građana da se u politiku vrati izgubljeni legitimitet: “Ako ta opomena bude došla od dovoljno velikog broja gradjana, ako ona bude dovela do toga da neka politička stranka koja je na vlasti više ne bude na vlasti, čak i uz rizik da dođe ista ili gora, verujem da će se nakon nekoliko ciklusa glasanja, ipak naći politička stranka koja će imati dovoljno snage da otvori pitanje legitimiteta i da će na pitanju legitimiteta uspeti da dobije poverenje gradjana”.

Nema mesta optimističkoj oceni srpske političke scene, nakadašnja Miloševićeva opozicija a sadašnja vlast jeste urušila društvo i opšti interes, ali i mi građani smo odgovorni što se to dogodilo. Bilo kako bilo, ne može nam biti bolje time što ćemo sedeti kod kuće i biti ljuti na političare, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa književnik Vidosav Stevanović: „Miloševićev režim, proizvodeći haos i uništavajući društvo i institucije, nije mogao proizvesti ni dobru opoziciju, tako da smo ovih poslednjih godina imali na vlasti jednu lošu opoziciju kao lošu vlast. Zakonito, idući iz goreg u gore, od gorih rešenja u gora rešenja, mi smo došli dotle da praktično danas nemamo ni dobru politiku ni dobre političare na sceni. Otud ta ideja o ‘belim listićima’ i otud nepoverenje. Nema mesta optimizmu, svakako, samo ja nisam za tako brzo bacanje koplja u trnje. Jedino sredstvo kojim možemo naterati političare i političke partije da budu bolji jesu izbori. Ako su svi političari isti, dakle, rđavi, onda smo, znači, i svi mi isti, tj. rđavi – u šta ne verujem. Oni su po pravilu ili na nivou društva ili nešto gori, tako da prebacujući njima moramo prebacivati i sebi – zašto nismo birali bolje, zašto ne koristimo javnost, zašto se ne borimo u okviru demokratskih institucija, zašto ćutimo, zašto se ne suprotstavljamo… Sve skupa, ne može nam biti bolje od toga što ćemo sedeti kod kuće i biti vrlo ljuti na neke tamo iks ipsilone“.

Autor: Branka Trivić, Izvor: portal slobodnaevropa.org 09.02.2012.

U SRPSKOJ POLITICI MNOGO JE ONIH KOJIMA ODGOVARA HAOS

Od nezadovoljstva, apatije i razočaranja, pa do osmišljenog revolta građana, kakav se dogodio u zimu ‘96-97, dug je put. Ne možete svake dve, tri godine očekivati da se stvori energija kojom bi se suštinski nešto pokrenulo i promenilo. Ipak, zatvoriti se i truliti u sebi, ne vodi ničemu – kaže Dragan Velikić, pisac, esejista i bivši ambasador Srbije u Beču.

Suočen sa pitanjem za koga bi glasao da su danas izbori, kad svega petina ljudi u Srbiji zna odgovor na to pitanje, Velikić kaže: Ne bih imao dilemu. Glasao bih, i glasaću za one koji nude preokret. Koji građanima ne obećavaju mit kao mesto boravka, već uređenu svakodnevicu. Koji ne govore ono što većina želi da čuje, nego ih suočavaju sa stvarnim stanjem.

Gde je osnov za optimizam?

Nije tačno da kao pojedinci ne možemo ništa da učinimo. I tu dolazimo do one ćuteće većine, ili barem pozamašnog procenta građana koji je neopredeljen, na granici apstinencije. Ne verujem da su takvi potencijalni plen populista i “patriota”. I zato je važno njih pokrenuti. Jeste, mnogo je među njima konformista i ljudi koji su prosto zgađeni našom političkom scenom. Ali, ostati pasivan znači omogućiti vladajućoj garnituri, koja je ipak najodgovornija za situaciju u kojoj se nalazimo, da i dalje odlučuje o našoj sudbini i nikome ne polaže račune.

Zašto onda nema naznaka nekog pokreta poput “Okupirajmo Volstrit”?

Zato što nemamo Volstrit. Zato što smo po tradiciji društvo u kojem prvo lice jednine baš ne može mnogo. A nemamo dvojinu kao Slovenci. Šalu na stranu, ipak se okolnosti menjaju nabolje. Nema više one bespomoćnosti pred šalterima državnih institucija. Raste građanska svest.

Ponovo nam je glavna dilema Kosovo ili Evropa. Da li je Evropi cilj da nas ponizi?

Zašto bi Evropa, ili bilo ko hteo da nas ponizi? Kakav interes postoji u tome? To je prilično suluda priča dostojna onih nesrećnika koji svojim komentarima na internetu pokazuju do kojih dimenzija raste ljudska glupost i zloba. Sasvim nešto drugo je socijalizacija i prilagođavanje na ostatak sveta, nakon što smo usled sankcija i katastrofalne politike stekli endemsku pamet koja baš ne mari za pravila igre. Neće biti da se male zemlje u Evropskoj uniji odriču svog identiteta. Kao što se pojedinac snagom duha i pameti izbori za vlastitu posebnost i mesto pod suncem, tako rade i države.

Nesposobni i korumpirani političari ne mogu biti mera vrednosti jedne ideje.
Niko nas nije toliko ponizio koliko politika koju je većina građana Srbije godinama podržavala. Setite se onih likova koji su odlučivali o našoj sudbini tokom poslednje decenije prošlog veka. Šta su sve govorili i šta su sve radili? Kakve su posledice iz toga nastale? Opljačkali su državne fondove. Devastirali Srbiju. Izolovali nas od sveta. Ima li većeg poniženja nego da vam softver proizvodi neka Mirjana Marković?  I dalje se na našoj političkoj sceni nalazi mnogo onih kojima haos odgovara. Trag novca sve govori. Preko noći postali su vlasnici firmi, privatnih klinika, medija, agencija. Takvi teško da mogu da se uklope u regule civilizovanog sveta. Navikli su da drugačije “posluju”, da “patriotizmom” nadoknađuju sve što im nedostaje. Za početak, moral. Kosovo je uzeo Milošević. Onda kada je Srbija pobedila NATO, i kada je NATO prihvatio Miloševićev ultimatum.

Kako komentarišete fenomen opšte radosti oko Mosta na Adi?

Pa, činjenica je da se Beograd tokom poslednjih godina nije samo vidno prolepšao, nego je život u njemu postao ugodniji i uređeniji. Niko to ne može da ospori. Zasluga je to svih onih koji su vodili i vode ovaj grad, tokom protekle decenije. Nije to šminka, mostovi i novi tramvaji, igrališta i dečji vrtići. A tek Kalemegdan. Zoološki vrt. Mene raduje svaka nova fasada u Beogradu. Potpuno razumem građane koji su se slikali na novom mostu preko Ade. Jer, nisu se slikali na projektu, već na mostu.

Da li su vas tajne službe prisluškivale i da li ste za otvaranje tajnih dosijea?

Nisam imao iskustva sa tajnim službama, a što se tiče dosijea, naravno, da ih je davno trebalo otvoriti. Poznato je da su najvažniji materijali uništeni već 6. oktobra, legalistički i domaćinski. Plašim se da su ostale uglavnom koske koje bi se po starom našem običaju bacile raji da se zabavlja. Za afere ima dovoljno, ali ne i za temeljnu dekontaminaciju našeg društva. Sama činjenica da se uporno odugovlači sa otvaranjem dosijea jasno govori koliko službe i dalje rade za one koje bi sutra trebalo procesuirati. Ne zaboravimo da je ubistvo premijera Zorana Đinđića osmislila i realizovala koalicija krimogenih struktura i pripadnika službi bezbednosti, uz blagoslov “patriotskog” bloka. Te snage nisu poražene, već su samo mutirale u suptilniji i opasniji oblik. One čekaju svoj trenutak. Slaba i neodlučna vlast njihov je najzahvalniji saveznik.

Izvor: Blic online 16.01.2012.