IDEJA NAPRETKA

Moglo bi se smatrati da ideja o postepenom napretku započinje sa sporom ,,starih,, i ,,modernih,, u XVII veku – ljudi koračaju napred, stojeći na ramenima svojih predaka. Ljudi postaju svesni da im se znanje neprekidno uvećava i da se različite kulturne tvorevine umnožavaju. U ime modernog rasuđivanja i savesti, prosvetitelji vode borbu za toleranciju, za slobodu izražavanja i protiv ,,isleđivanja,, (torture kojoj se, kao prestupnici, podvrgavaju svi sumnjivi). Pri čemu se smatra – da se ćovek ,,može usavršiti,, i da se, ako se dobro vodi, može preporoditi. Verovanje u progres, pretvara se u doktrinu o napretku, na kojoj se zasnivaju pravila političkih delovanja i posebno naglašavaju obrazovanje i javna higijena. Takva doktrina afirmiše tri tvrdnje – razvoj nauke i tehnike može poboljšati sudbinu čovečanstva, koji će ići uporedo s moralnim napredkom, jer istorija ima svoj smisao koji je usmeren ka srećnijoj sutrašnjici. Za pozitiviste, ne postoji sumnja da istorija ima pokretački smisao (iza nauke i morala) i da se nasuprot dosadašnjim neizbežnim naseljima, čovečanstvu smeši svetlija budućnost. Ideologija progresa i traganje za istorijskim smislom, nerazdvojivi su jedno od drugog. Kolonijalna ekspanzija se vrši u ime dobrobiti civilizacije koja se prenosi dalekim narodima. Mračne mogućnosti koje je otvorio napredak nauke i tehnike, nagnale su svet da se posle svega zamisli – sve veći broj ljudi počinje da se pita o odgovornosti naučnika i o moralnim zahtevima koji su u suprotnosti, koliko s normalnim željama naučnog duha da napreduje toliko i s njegovim praktičnim primenama, čije se pogubne posledice ne mogu predvideti.

S okončanjem istraživanja sveta i nastankom kolonijalizma, pojavljuje se etnologija, koja baveći se opisima raznih kultura u intelektualnom pogledu stavlja tačku etnocentrizam zapadne evropske kulture. Sociologija počinje da se uobličava u nauku i uporedo sa njenim nastajanjem i psihologija definitivno raskida s introspektivnim ispitivanjem podataka svesti. Naučni poduhvati, stidljivo i polako, osvajaju sve oblasti, ali s delimično kontradiktornim rezultatima. Veliki problemi, prepuštaju se istraživanjima i usitnjenim eksperimentalnim postupcima, koji se ponekad teško povezuju u celinu. U isto vreme naglašena naučna ambicija podiže očekivanja, koja ne bivaju ispunjena i u novije vreme oseća se izvesna nezainteresovanost nauke. Javlja se stvarna opasnost prekida između tekstova stručnjaka i njihovih osiromašenih generalizacija namenjenih širokoj kulturi.