DUGOROČNI RAZVOJ

Istoriju čovečanstva obeležile su dve pojave koje su posebno uvećale ekološke posledice – neprekidni demografski rast koji je počeo da se ubrzava naročito od kraja XIX veka i naučno tehnički napredak koji je koristeći uslove u kojima se razvijao, postao glavni generator rasipanja energije, sirovina i drugih prirodnih bogatstava, kao i proizvođač sve većeg zagađenja okruženja. To je više nego ikad poremetilo ravnotežu stanovništva i okoline i pružilo izazov na koji čovečanstvo mora u najbliskijoj budućnosti, da odgovori uvažavajući neke principe.

Ciljevi dugoročnog razvoja nikada neće biti ostvareni ako čovečanstvo u najskorijoj budućnosti ne stabilizuje svoje stanovništvo. Danas bi se sa sigurnošću moglo reći, da bi i sa mnogo manjim brojem ljudi teško bilo sprovesti projekte dugoročnog razvoja i da je već sada u više od 50 zemelja trećeg sveta, svaka novorođena osoba ,,suvišna,, jer nedostaje voda neophodna za navodnjavanje useva koji bi hranili ,,ta dodatna usta,,.

Korišćenje sve većih količina fosilnih goriva, razlog je bezbrojnih zagađenja i preti da, usled preteranog zagrevanja koje se već primećuje, dovede do istinske klimatske katastrofe (efekat staklene bašte) i da do kraja XXI veka dovede do potpunog iscrpljivanja naftnih izvora i prirodnog gasa. Osim toga, ti isti izvori veoma su loše raspoređeni, što mnoge zemlje, koje ih nemaju, koči u bilo kakvom razvoju. Potpuno je jasno da je nafta za veliki broj zemalja trećeg sveta preskupa i da je ne mogu sebi obezbediti za nužne potrebe. Sve to ukazuje na neophodnost primene izričitih mera za uštedu energije, kao i na preku potrebu da se uporedo s njihovim korišćenjem pređe i na korišćenje nekih drugih koje priroda nudi (solarne i eolske).

Zaštita procesa koji mogu obezbediti ekološku ravnotežu na nivou planete, jedan je od glavnih zadataka dugoročnog razvoja. Reciklaža hranljivih mineralnih elemenata iz zemlje i iz vodenih sredina, održavanje ciklusa kruženja vode i stabilnih klimatskih uslova, imperativi su dugoročnog očuvanja produkcionog potencijala ekosistema.

Raspolaganje vodom, neophodnom za zadovoljavanje brojnih čovekovih potreba (ličnih, onih u domaćinstvu, industrijskih, poljoprivrednih), apsolutni je imperativ, bez kojeg se ne može govoriti o bilo kakvom dugoročnom razvoju. Ako se imaju u vidu današnje ljudske aktivnosti, procenjuje se da bi zalihe raspoložive slatke vode, na površini zemlje mogle biti iscrpljene 2040.godine. Već danas više od 50 zemalja u svetu ne raspolaže dovoljnim količinama, onim koje bi odgovarale minimalnim normama ustanovljenim dugoročnim razvojem, a koje iznose 1.700 m3 po stanovniku godišnje. Prema tome, štednja vode se postavlja kao neophodna i to se pre svega odnosi na navodnjavanje kultura koje odnose najveće količine, a isto se tako zahteva i od industrije i donekle od domaće potrošnje, koje bi je morale reciklirati.

Neki metali i minerali se u tolikoj meri koriste da će njihove reserve u veoma kratkom roku biti iscrpljene. Uz to i bacanje nekih njihovih elemenata u velikoj meri doprinosi opštem zagađenju. Danas se čak ni srebro, koje nesumnjivo spade u najdragocenije metale, ne reciklira u potpunosti, što u nekim sredinama može izazvati problem sa zaštitom vode, a ne recikliraju se u dovoljnoj meri ni obojeni metali, poput aluminijuma, čija prerada odnosi znatnu energiju.

Eksploatacija njiva, šuma i mora, predstavlja korišćenje bogatstva koja se prirodno obnavljaju, ali ona prestaju to da budu, jer njihovo sistematsko preterano eksploatisanje prevazilazi biološki potencijal. U poljoprivredi, nastojanje da se prinosi povećaju dovodi do preterane eksploatacije i pogoršanja kvaliteta obradivog zemljišta i pašnjaka, pa i do veoma opasne erozije tla. I dugoročna eksploatacija šuma zahtevala bi brižljivije odabiranje drveća za seču, kao što se činilo nekada, a i radije obnavljanje autohtonih vrsta nego egzotičnih. Što se budućnosti divlje flore tiče, kao i proizvoda lova i ribolova, mora se isto tako povesti briga da se očuva optimalna vrednost njihovih efektiva i da njihova eksploatacija ostane usaglašena dugoročnim razvojem.

Poslednji zahtev je očuvanje raznovrsnosti živih bića na planeti. Nestajanje nekih vrsta, kako biljnih tako i životinjskih, ugrožava njenu budućnost, jer veliki broj biljaka i životinja predstavlja značajan ekonomski potencijal. Preko potrebo je blagovremeno upozoriti na izumiranje pojedinih vrsta i zaštititi što je moguće više različitih biljnih kultura, domaćih životinja, vrsta koje čine akva kulturu i srodnih divljih životinja.

Da bi se ostvarili ovi ciljevi, propisano je više zakonskih odredaba o racionalnom korišćenju nacionalnih i međunarodnih prirodnih resursa. Da bi se te odredbe i sprovele, moralo bi se promeniti i ponašanje mnogih ekonomskih, društvenih i političkih činilaca.

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: