ODRŽIVI RAZVOJ ILI NAS NEĆE BITI

Svetu preostaje sve manje vremena da osigura dovoljno hrane, vode i energije za potrebe sve brže rastuće populacije i izbegne guranje tri milijarde ljudi u siromaštvo, kaže se u zadnjem objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija. Procenjuje se da će svetska populacija sa sadašnjih sedam porasti na gotovo devet milijardi stanovnika do 2040. godine i da će srednja klasa u narednih 20 godina biti uvećana za tri milijarde, što znači da će potražnja za resursima rasti eksponencijalno. Samo do 2030.godine, svetu će biti potrebno najmanje 50% više hrane, 45% više energije i 30% više vode, procenjuje UN u trenutku kada promene životne sredine nameću nove limite za snabdevanje. Ukoliko svet ne uspe da reši te probleme, više od tri milijarde ljudi će biti gurnuto u siromaštvo, kaže se u izveštaju UN-a.

Napori ka održivom razvoju su nedovoljno brzi i nedovoljno temeljni što prati manjak političke volje, kaže se u dokumentu Panela za održivi razvoj UN-a. “Sadašnji globalni razvojni model je neodrživ. Kako bi ostvarili održivost, potrebna je transformacija globalne ekonomije”, navodi se. “ Tavorenje na marginama neće doneti ništa dobro. Sadašnja globalna ekonomska kriza pruža priliku za značajne reforme”. Iako je broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu smanjen sa 46% 1990.godine na 27% svetske populacije a globalna ekonomija porasla za 75% od 1992.godine, pobojšan način života i promene potrošačkih navika su stavile prirodne resurse pod sve veći pritisak. Broj gladnih u svetu je povećan za 20 miliona, od 2000.godine 5,2 miliona hektara šume se poseče svaki dan, što je prostor veličine Kosta Rike, 85% rezervi ribe je eksploatisano ili osiromašeno a emisija karbon-dioksida je povećana za 38% od 1990.-2009.godine, što uvećava rizik od rasta nivoa mora i ekstremnog vremena. Panel, koji je dao 56 predloga za održivi razvoj sa ciljem njihovog što bržeg implementiranja u ekonomske politike, je saopštio da je “potrebna nova politička ekonomija”.  “Hajde da iskoristimo sledeći samit G20 u Riju kako bi pokrenuli tranziciju ka održivom razvojnom modelu za 21. vek koji je svetu preko potreban”, izjavila je komesarka za klimu EU Koni Hadegar u odgovoru na izveštaj, misleći na Samit o održivom razvoju koji se u junu održava u Brazilu.

Među preporukama panela je hitno usvajanje seta održivih razvojnih ciljeva koji bi bili dopuna Milenijumskim razvojnim ciljevima do 2015.godine i okvir za  delovanje nakon te godine. Vlade bi trebale da u saradnji sa međunarodnim organizacijama stvore “evergrin revoluciju” koja će najmanje duplirati produktivnost dok će isto vreme smanjiti upotrebu resursa izbegavajući dalje urušavanje biodiverziteta, navodi se u dokumentu UN-a. Rečni i morski vodosistemi se trebaju koristiti efikasnije i mora postojati univerzalni pristup održivoj energiji do 2030. godine. Kako bi učinili ekonomiju održivom, formiranje cena prirodnih resursa i ugljenika mora biti uspostavljeno preko oporezovanja, regulacija ili market šema do 2020. dok subvencije za fosilna goriva do tada moraju biti ukinuta. Nacionalni budžetski i kreditni sistemi moraju biti reformisani kako bi obezbedili dugoročni podsticaj za održive prakse i destimulaciju onih neodrživih. Suvereni fondovi i javni penzioni fondovi, kao i razvojne banke i izvozne kreditne agencije moraju da primenjuju kriterijume održivog razvoja prilikom investicionih odluka a države i tržišta trebaju da revidiraju propise kako bi se podstakla njihova upotreba, navodi se u izveštaju UN-a.

Preuzeto sa portala: E novine, 31.01.2012.

NEIZBEŽNA ULOGA DRŽAVE

Šezdeset šest godina od završetka Drugog svetskog rata nestale su bukvalno sve centralizovane planske ekonomije. U ovom trenutku cene, decentralizacija, različiti podsticaji i investicije obeležja su nove raspodele resursa na gotovo svim mestima. I mada tržišta nisu moralno superiornija, potrebna im je sloboda izbora da bi dobro funkcionisala.

Kada je reč o podsticajima, efikasnosti i inovaciji, tržišta imaju značajnu ulogu, ali nisu savršena. Njihov učinak umanjuje se kada se pojave spoljašni faktori, kao što su nedostatak informacija i problemi u vezi sa koordinacijom. Ali, tržišta imaju i druge slabosti jer većina država postavlja ekonomske i društvene ciljeve koje tržišta ne mogu da ostvare. U savremenom svetu gde se proces globalizacije odvija velikom brzinom, najvažnije inicijative odnose se na uspostavljanje stabilnosti, pravičnu raspodelu sredstava i održivi razvoj.

Razmotrimo stabilnost. Živimo u svetu gde elektronske i finansijske mreže, kao i trgovinski lanci postaju sve složeniji. Zbog mera koje pokreću tržišta njihovi predstavnici na lokalnom nivou prinuđeni su da izmene delove mreže kako bi ostvarili bolje rezultate. Ali, ne postoji nijedan teorijski ili empirijski dokaz za tvrdnju da celina ostaje stabilna i da se lako prilagođava novim okolnostima. Ilustracije radi, cunami koji je prošle godine pogodio Japan ugrozio je mnoge lance snabdevanja. Stiče se utisak da lokalna finansijska tržišta preuzimaju rizike koji dovode u pitanje stabilnost celog sistema. Potrebno je sprovesti brojna istraživanja da bismo shvatili kakve intervencije, ili ograničenja, predstavljaju preduslov za očuvanje ravnoteže. Ipak, sigurno je da tržišta to ne mogu da učine bez ičije pomoći.

Tehnološke promene i uključivanje sto miliona novih radnika na globalna tržišta uticali su na raspodelu prihoda i povećane su šanse za obrazovanje i zapošljavanje na gotovo svim mestima. Na primer, znatno veći novac ulaže se u ljudske resurse, naročito u visokoobrazovane kadrove, čime se povećava nacionalno bogatstvo. Uprkos tome, raspodela sredstava umnogome se razlikuje u razvijenim državama. Ilustracije radi, 20 odsto građana Sjedinjenih Američkih Država sa najvišim platama zarađuje 8,4 puta više od najsiromašnijih slojeva stanovništva, dok je u Velikoj Britaniji i Nemačkoj jaz znatno manji. Navedene razlike posledica su delovanja različitih tržišnih sila i društvenih okolnosti. Između ostalog, na zarade utiču porezi i fiskalna opterećenja, što se uočava i u domenu socijalnih usluga i osiguranja. Politički potezi i investicije takođe utiču na raspodelu prihoda jer se na taj način donose odluke o obrazovanju i veštinama koji odgovaraju (ili ne odgovaraju) globalnoj strukturi tržišta rada, koja se stalno unapređuje.

Izazov se delimično odnosi na činjenicu da je pokretljivost radnika ograničena ali treba ukazati i na to da snabdevanje, vremenom, počinje utiče na tražnju, što je shvatio i Stiv Džobs. Stoga je neophodno razmišljati o potencijalnim interesovanjima kupaca jer će se tako lakše prevazići problemi. Baš kao što je slučaj sa stabilnošću, tržišta ne mogu da se oslanjaju samo na sopstvene snage da bi se izborila sa nedaćama, već je potrebno osmisliti delotvornu politiku i investirati u javni sektor i imajući to u vidu smatram da je opravdano što se sve veća pažnja posvećuje ulozi države. Iskustva država u usponu i razvijenih zemalja pokazuju da države sa zdravim bilansima imaju više šansi da se izbore sa aktuelnim izazovima koji se odnose na stabilnost, raspodelu prihoda i održivost sistema. One su u višestrukoj prednosti jer mogu da odgovore na neočekivane izazove. Takođe, potrebno je da države s vremena na vreme povećaju nivo investicija u tehnologiju kako bi se održale korak sa konkurencijom.

Autor: Majkl Spens, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju

Izvor: Danas.rs 22.01.2012.