ILUZIJE OPTIMIZMA

Dve hiljade dvanaesta je počela s velikim nadama u celom svetu da će ova godina biti mnogo bolja od prethodne i da ćemo svi živeti bolje i srećnije. U Americi, ta nada je potkrepljena ekonomskim statistikama iz novembra i decembra, kada se pokazalo da su američki potrošači potrošili mnogo više nego što je očekivano u ovoj sezoni kupovine božićnih poklona. Takođe, procenat nezaposlenosti je prvi put pao skoro do 8,5 odsto. Zbog ovih statistika koje su prenošene na sva zvona, mnogi su se nadali da će Amerika konačno da se izvuče iz duboke ekonomske krize i da će biti sprečen novi pad u recesiju. U Evropi je takođe bilo puno optimizma, pogotovo zbog očiglednog dogovora u decembru između Francuske i Nemačke, koja je izgradila barem percepciju nove odlučnosti da se sačuva evrozona i jedinstvo EU. Doduše, od samog početka, odstupanjem Engleske od dogovora, bilo je razloga i za zabrinutost, ali većina ljudi u EU se radovala zbog toga što London neće više da ometa zajedničku i mnogo odlučniju politiku koja se nameće kao jedini spas za uniju.

Ovaj optimizam na kraju 2011. nije se previše osetio na prostoru Balkana, gde je sada svima jasno da one zemlje koje nisu dospele do članstva u EU neće to skoro ni postići. U Srbiji je ta nada pogotovo istrošena odlukom evropskih moćnika da joj se ne odredi status kandidata. Već na početku 2012. vidimo da je, u stvari, ovaj osećaj optimizma u suštini izgrađen na iluzijama i na samolaganju. Prvo, statistika koja je stvorila nadu u Americi sada se pokazuje kao lažna, s tim što je uzrok rasta zaposlenosti koji je obeležio decembar rezultat odustajanja od traženja posla znatnog broja ljudi koji su već duže vreme nezaposleni. I drugo, da su novi poslovi, njih 300.000-400.000 koji su stvoreni u novembru i decembru, većinom privremeno proširenje broja prodavaca u tržnim centrima za božićne praznike. Drugim rečima, nema dubinskog niti dugotrajnog pomaka u zapošljavanju u Americi, a kada se pojavi statistika za januar može se očekivati da će procenat nezaposlenosti da poraste zbog toga što će mnoge prodavnice sada da otpuštaju one privremene radnike. U Evropi, najnovija vest da se Italija i Francuska odupiru Nemačkoj u tome da se sprovodi još veća štednja u državnim budžetima, govori o tome da je ona nada koja je pratila dogovor Nemačke i Francuske preuranjena i da nivo nesaglasnosti o budućnosti EU nije smanjen.

Ovih dana teško je biti optimista, a još teže je shvatiti ozbiljnost sadašnjih ekonomskih i političkih kriza zbog toga što je 2012. i izborna godina. Tako da su javnost i mediji puni novih obećanja i novog ,,širenja optimizma”. Za mene, najveći razlog za realni pesimizam jeste to da su u celom svetu, od Amerike do Srbije, političke elite u suštini izgubile poverenje u sopstvenim političkim i ekonomskim sistemima. Demokratija i kapitalizam više ne predstavljaju nikakve garancije za prosperitet stabilnosti i dobru vladavinu. Doduše, ove političke elite i dalje se drže svojih mantri, ali sve više pokazuju i da ne veruju u glavne teze svojih političkih i ekonomskih ideologija. Ne veruju da će tržište samo od sebe da se popravi i izleči, ne veruju više da lideri biznisa i državnih institucija mogu da se izbore sa sadašnjim problemima, a pogotovo ne veruju u sopstvene građane. Zbog svega ovoga, i narod više ne veruje u svoje političare niti ima poverenja u institucije. Kada se dodaju svi otvoreni problemi i spisak svih mogućih novih globalnih i regionalnih sukoba i ratova, vrlo je teško verovati da će 2012. da bude bolja od 2011. Na kraju, možemo naći utehu u tome da izbori dolaze, pa šta god oni doneli, u tome treba tražiti slamku nade. Kao što je moj pokojni deda govorio: ,,Daće Bog da ne propadnemo do kraja”.

Autor: Obrad Kesić

Izvor: Politika online 17.01.2012.

SRBIJA ZA DLAKU VAN BANKROT LISTE

Kompanija CMA (Credit Market Analysis) objavila je globalni izveštaj o rizicima za bankrot za treći kvartal ove godine i u njemu, među 68 zemalja, nema Srbije. Naši ekonomski stručnjaci poručuju da joj na neslavnoj listi nije ni mesto, ali da bi vrlo lako na nju mogla dospeti naredne godine. Po izveštaju CMA najveće šanse da bankrotira ima Grčka 90,6 posto, dok Norveška ima najmanje šanse za bankrot 4,4 posto. Druga zemlja s velikim šansama za bankrot takođe je iz euro zone – Portugal sa 61,3 posto. Slede, prema proračunima CMA, Venecuela sa 58,7 odsto šansi da bankrotira, Argentina sa 53,2 i Pakistan sa 51,8.

„Srbija nije ugrožena i verovatno neće biti tokom cele ove godine, ali već je 2013. godina kada će imati sve više obaveza, to jest biće joj potrebno sve više finansijskih sredstava za izmirivanje obaveza prema inostranim kreditorima“, kaže saradnik IZIT-a Saša Đogović. On pretpostavlja da će „nova vlada pokrenuti prodaju Telekoma da bi mogla da odgovori novim izazovima u smislu vraćanja ranije preuzetih obaveza. I ako se nastave takve tendencije daljeg zaduživanja države, a izostane transformisanje javnog sektora, uprave javnih preduzeća, nestvranja klime poverenja kroz efikasnu državnu administraciju, zaista ćemo i doći sa predvorja na glavnu pozornicu na kojoj se igra grčki sirtaki“.

Đogović ukazuje da postoji mogućnost da izađemo iz predvorja bankrota, odnosno da ustuknemo korak unazad ukoliko budemo imali autoritativne krteatore ekonomske politike koji imaju valjanu strategiju. U suprotnom, bićemo ubačeni na glavnu pozornicu, što bi moglo da nosi sve konsekvence koje danas ima Grčka igrajući svoj ples.

Ta strategija bi, veli on, trebalo da se zasniva na kresanju javne potrošnje i to tako što će napokon da se revitalizuju Železnice Srbije, što će se Elektoprivredi Srbije naći strateški partner koji će pokrenuti nova ulaganja a ne da se isisavaju iz budžeta sredstva kroz investicije. Takođe, podrazumeva se i rešenje problema JAT-a, kako se ne bi dalje opterećivao budžet, a tu je i kresanje javne administarcije i na republičkom, i na pokrajinskom, i lokalnom nivou.

„Nikako ne bi smelo da se dođe u situaciju koju sada imamo, recimo, u Kuršumliji, gde su lokalne vlasti, na bazi zakona o finansiranju lokalne samouprave kojim se najveći deo sredstava iz republičkog budžeta po osnovu poreza na doprinose odvaja opštinama, dodelili sebi 13 platu, a nisu preuzeli nikave obaveze“, poručuje Đogović.

On dodaje i da je „nephodna pravna infrastruktura, nezavisno, kredibilno sudstvo koje će štititi poverioca a ne dužnika, kao i poštovanje rokova plaćanja, a država tu treba da da primer. To je davno trebalo da se učini. Pogotovo je trebalo da vodi računa ova vlada u poslednjem aranžmanu s MMF-om, jer kada dobijete kredit treba da ga iskoristite da nešto uradite a ne da stvorite privid makroekonomske stabilnosti uz kozmetičke prepravke“.

Nova vlada će biti prinuđena da napravi klasičan „stend baj“ aražmnan sa MMF-om, kako bi mogle da krenu preko potrebne reforme.

Vratimo se na svetski izveštaj o bankrotu… Hrvatska se prema CMA grupi za posljednji kvartal 2011. godine, nalazi na visokom 11. mestu na svetu po verovatnoći da će upasti u bankrot. Naime, CMA grupa predviđa kako postoji 32,5 odsto šansi da Hrvatska uskoro prestane da plaća svoje finansijske obveze prema kupcima državnih obveznica. Ovi susedi stoje nešto nešto malo bolje od Mađarske gde se verovatnost od bankrota procenjuje na 35,3 odsto i Italije koji su na 34,9 odsto, ali stoji nešto lošije od Španije koja ima 28,6 odsto šanse da propadne. Na vrhu lestvice i dalje je Grčka sa 93,8 odsto verovatnosti bankrota, a slede Portugal s 60,8 posto i Pakistan s 50,9 posto.

Šta je to… U praksi bankrot države pre svega znači udar na štednju u bankama, odnosno da građani neće više moći da podižu svoj novac, ogroman rast nezaposlenosti te radikalno smanjenje kupovne moći običnih građana. To ujedno znači da će, recimo, građani iz vlastitih sredstava plaćati usluge zdravstva, a plaćaće se i školovanje. Penzioneri će se oslanjati na vlastitu štednju, odnosno sopstvene zalihe…

Izvor: Dnevnik.rs, B92.net 14.01.2012.