KAKO JE STIV DŽOBS OBJASNIO OBAMI – ZAŠTO SE SVE ŽIVO PROIZVODI U KINI

Ne tako davno, „Apple“ se hvalio da sve svoje proizvode pravi u Sjedinjenim Državama. Danas, skoro svih 70 miliona „iPhone-a“, 39 miliona „iPad-a“ i 50 miliona ostalih uređaja prodatih prošle godine napravljeno je van SAD-a, od čega lavovski deo u Kini. Na pitanje: Šta je potrebno da bismo vratili te poslove u Ameriku? – koje je postavio Predsednik SAD-a Barak Obama, odgovor šefa ,,Apple-a,, Stiva Džobsa, bio je nedvosmislen: Ta radna mesta se ne vraćaju kući! Ovaj isečak iz odličnog teksta ,,The New York Times-a,, o proizvodnji najtraženijeg gedžeta današnjice – „iPhone-a“ – ilustruje kako je i najmoćniji čovek planete, predsednik SAD Barak Obama, fasciniran i istovremeno zabrinut selidbom hiljada ili čak miliona radnih mesta u Kinu. Njegovu fascinaciju deli i prosečni građanin Srbije. Skoro da je prerasla u poslovicu izjava da „sve može da se kupi kod Kineza“; sve češće viđamo natpis „made in China“, a kao glavni razlog se paušalno navodi „jeftina radna snaga“. Ali, to je samo deo istine. I to mali deo. „iPhone“ nije petarda, možda je za proizvodnju tako sofisticiranog uređaja potrebno više od „jeftine radne snage“?

Neću „iPhone“ sa ogrebotinama!

Priča počinje 2007. godine, piše „The New York Times“, kada je „Apple“ bio daleko od titule najvrednije svetske kompanije. Nešto više od mesec dana pre zakazanog pojavljivanja prvog „iPhone-a“ u prodavnicama, Stiv Džobs je okupio najviše oficire „Apple-a“, jer je izvesno vreme testirao probni model i nije bio zadovoljan. Besni Džobs je držao svoj test model „iPhone-a“ kako bi svi mogli da vide mnoštvo tankih ogrebotina na plastičnom ekranu. Zatim je izvadio svežanj ključeva iz džepa farmerki. Ljudi će nositi ovaj telefon u džepu sa svojim ključevima. Ne mogu da prodam proizvod koji se izgrebe! Želim stakleni ekran i želim da bude savršen za šest nedelja – naredio je Džobs. U to doba, stakleni ekrani za mobilne telefone nisu bili uobičajeni kao danas. Štaviše, bili su izbegavani jer je teško ostvariti neophodni visoki stepen preciznosti u obradi stakla. „Apple“ je već bio izabrao američku filmu „Corning“ za proizvodnju velikih panela od ojačanog stakla, ali je sečenje tih panela u milione ekrana za „iPhone“ zahtevalo praznu fabriku, na stotine komada stakla za eksperimentisanje i armiju inženjera. I sve to za samo šest nedelja? A onda je stigla ponuda iz jedne fabrike u Kini, zemlji „jeftine radne snage“.

Kako su Kinezi hipnotisali „Apple“

Kada je „Aplle-ova“ delgacija stigla u posetu fabrici u gradu Šendženu, vlasnici su već sagradili novo proizvodno krilo. To je za svaki slučaj, ako nam date ovaj posao – priseća se jedan od bivših direktora „Apple-a“ objašnjenja koje mu je dao kineski menadžer. Skladište je već bilo krcato staklenim uzorcima za eksperimente, sve gratis. Armija kineskih inženjera je čekala u niskom startu, skoro za gratis. Sagrađena je spavaonica za radnike, kako bi bili dostupni 24 sata dnevno. Naravno, kineska fabrika je dobila posao. Ceo lanac snabdevanja sada je u Kini. Treba vam hiljadu gumenih zaptivača? To radi farbika u komšiluku. Milion šrafova? Ta fabrika je u susednom bloku. Ali, šrafovi treba da budu malo drugačiji? Biće gotovi za tri sata – rekao je „The New York Times-u“ drugi bivši visoki funkcioner „Aplle-a“.

Foxconn Sity – „kasarna“ za sklapanje „iPhone-a“

Na osam sati od fabrike „Foxconn„ koja je dobila posao od „Apple-a“, nalazi se kompleks, poznat pod nadimkom „Foxconn Sity„. Tu se „iPhone“ sastavlja. Kada su ga prvi put videli, čelnicima „Apple-a“ je odmah bilo jasno zašto se proizvodnja „iPhone-a“ neće vratiti u domovinu. Jer, u domovini ne postoji ništa nalik „Foxconn Sity-ju„. Kompleks ima 230.000 zaposlenih. Mnogi rade šest dana u nedelji, često do 12 sati dnevno. Skoro četvrtina od ukupnog broja zaposlenih živi u firminim spavaonicama, a većina običnih radnika zarađuje manje od 17 dolara na dan. Čak 300 radnika obezbeđenja je zaduženo samo da reguliše „pešački saobraćaj“ u kompleksu, kako radnici ne bi pregazili jedni druge. Centralna kuhinja svakog dana skuva tri tone svinjetine i 13 tona pirinča. Mogu da zaposle 3.000 novih radnika dok si rekao keks. Koja američka farbika može da zaposli 3.000 ljudi preko noći i ubedi ih da žive u spavaonicama? – kaže Dženifer Rigoni, bivši menadžer „Apple-a“. Još jedna od kritičnih prednosti Kine bila je što može da obezbedi inženjersku podršku kakvu čak ni Sjedinjene Države ne mogu. Direktori „Apple-a“ su procenili da im treba 8.700 industrijskih inženjera za upravljanje proizvodnom trakom od 200.000 radnika pri sastavljanju „iPhone-a“. Analitičari „Apple-a“ su izračunali da bi im trebalo devet meseci da okupe taj broj kvalifikovanih ljudi u SAD. U Kini, trebalo im je 15 dana.

Ustaj, vojsko! Vreme je da sklapamo „iPhone“

Kada su „Apple-ovi“ inženjeri te 2007. godine konačno usavršili metod za sečenje stakla za ekrane, prvi kamioni sa isečenim staklima stigli su u „Foxconn Sity„ usred noći. Menadžeri kompleksa su probudili na hiljade radnika, koji su uskočili u uniforme – bele sa crnim majicama za muškarce, a crvene za žene – i počeli ručno da sklapaju „iPhone“. U naredna tri meseca, „Apple“ je prodao milion „iPhone-a“. Od tada, „Foxconn“ je sastavio još 200 miliona.

„Jeftina radna snaga“?

I cena radne snage je bitna, ali ne toliko koliko je uvreženo takvo mišljenje širom sveta, pa i u Srbiji. Analitičari proizvodnje su izračunali da bi proizvodnja „Apple-a“ u SAD povećala njegovu cenu za ne više od 65 dolara, što bi i dalje činilo „iPhone“ najprodavanijim gadžetom, a „Apple“ jednom od kompanija sa najvećim profitom na svetu. Ali, kalkulacije su bespredmetne jer je proizvodnja „iPhone-a“ u SAD nemoguća ne zbog cene radne snage, već zbog drugih prednosti kineske masovne proizvodnje na koje Sjedinjene Države možda nikada neće imati odgovor.

Izvor: The New York Times, Blic online, 23.01.2012.

NEHUMANI USLOVI IZA USPEHA

Američka kompanija ,,Apple,, je objavila strogo čuvani popis dobavljača i po prvi put priznala da se dobar deo tih kompanija ne drži propisa o humanim uslovima rada. Appleovi iPodovi, iPadovi i iPhoneovi su statusni simboli za koje su potrošači širom sveta spremni da izbroje i više nego što bi morali da plate za neki konkurentski proizvod sličnih karakteristika. Apple je kult i ljudi na čelu ove kompanije to dobro znaju. I to isto tako dobro znaju da iskoriste znajući da će fanatični poklonici marke sa jabukom u logu biti spremni da plate i više nego što mogu da priušte.

Ipak, isto tako je odavno poznato da visokostilizovani i sofisticirani proizvodi dobrim delom nastaju pod uslovima koji sa filozofijom slobodnog i kreativnog konzumenta 21. veka, kakvom se Apple obraća, nemaju previše zajedničkog. Medijski napisi o neljudskim radnim uslovima, platama ispod lokalnih standarda i manjak bezbedonosnih standarda u (mahom azijskim) pogonima dobavljača delova i do sada su sa vremena na vreme uzbunjivali javnost. Apple do sada na ove napise ili nije reagovao ili ih je pokušavao opovrgnuti. Strategija su bile i tvrdnje da Apple nema uticaja na lokalne dobavljače.

Sada, novi lideri Applea na čelu sa Timom Kuokom prekidaju dosadašnju tradiciju. Apple je objavio listu od 156 dobavljača koja je dosad bila čuvana poput vojne tajne. I priznao je da u dobrom delu nešto nije u redu kad su u pitanju prava radnika i radni uslovi. Tako se samo 38% dobavljača pridržava normi o maksimalnoj radnoj nedelji od 60 radnih sati i garantovanom jednom slobodnim danu. Pored toga, jednoj trećini dobavljača se prebacuje neodgovoran tretman opasnih materijala i otpada, a jedna trećina se ne pridržava propisanih mera zaštite na radu. U nekim slučajevima interna Appleova kontrola je čak naišla na šest slučajeva gde je prekršen zakon o zabrani rada mlađih od 16 godina. Apple je saopštio da će pokrenuti postupak kako bi se u sledeće dve godine otklonili nedostaci s liste.

Apple je, inače, poslednjih godina često kritikovan zbog nehumanih uslova rada u pogonima svojih dobavljača. Pritom je posebno negativno u oči upala tajvanska kompanija Fokskon u čijim je kineskim pogonima došlo do velikog broja samoubistava radnika.

Izvor: Deutche Welle, B92.net 16.01.2012.