VEŠTINE I ZNANJA STEČENA VAN ŠKOLE

U okviru strategije otvaranja radnih mesta i rasta, Evropska komisija pokrenula je inicijativu da se podstakne priznavanje veština i sposobnosti stečenih izvan škole ili univerziteta, saopšteno je u Briselu 5. Septembra 2012.godine. Komisija predlogom namerava da postigne povećanje prilika za zapošljavanje, posebno za nezaposlene mlade ljude i za one koji imaju nedovoljno formalnog obrazovanja kao što su stariji i radnici koji imaju manje veština. Predlog takođe predviđa da se poveća pristup visokom školstvu, posebno među zrelijim studentima.Putem ove preporuke, Evropska komisija traži od zemalja članica da do 2015.godine uspostave nacionalne sisteme za priznavanje neformalnog i neobaveznog učenja.

Neformalno učenje je, prema definiciji navedenoj u predlogu, ono koje se stiče u zvaničnom obrazovnom okruženju, ali ne vodi sticanju kvalifikacije ili diplome. Obično to podrazumeva kurseve, vorkšopove, konferencije ili seminare. Neobavezno učenje se odvija na raznim mestima kao što je kuća, poslovno okruženje, udruženje i putem svakodnevnih međuljudskih interakcija. Ono uključuje učenje jezika, kulturne norme i manire.

Četiri zemlje trenutno imaju sveobuhvatne sisteme za validaciju oba tipa učenja: to su Francuska, Luksemburg, Holandija i Finska. U Francuskoj sve kvalifikacije, osim profesija kao što su lekari, stomatolozi, veterinari i arhitekte, mogu da se steknu preko priznavanja neformalnog i neobaveznog učenja. Za to je potrebno da pojedinac podnese detalje iskustva u učenju i veštine, odnosno sposobnosti koje je stekao. Nakon toga, komisija koju čine eksperti a postavlja je vlada, odnosno odgovarajuće ministarstvo, potvrđuje punu ili delimičnu kvalifikaciju. Sistem sličan ovom postoji i u Luksemburgu. U Holandiji građani mogu da podnesu opis svojih iskustava priznatom izdavaocu „sertifikata o iskustvu“ kako bi konkurisali za posao ili za zvanično priznavanje kod odbora za ispitivanje. U Finskoj obrazovni zakoni dozvoljavaju priznavanje iskustava u više polja obrazovanja i na različitim nivoima.

Priznavanje oba tipa učenja omogućilo bi građanima da dobiju punu ili delimičnu kvalifikaciju na bazi veština i sposobnosti stečenih van obrazovnih ustanova. „Naš je cilj da svi građani u potpunosti mogu da koriste mogućnosti za učenje koje su dostupne kako bi povećali veštine i svoju ‘upošljivost’ bilo na radnom metu, kroz grupe građanskog društva ili putem interneta“, rekla je evropska komesarka za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade Andrula Vasiliou (Androulla Vassiliou). „U vreme velike nezaposlenosti i malog ekonomskog rasta, od suštinske je važnosti da Evropa razvije pravu kombinaciju veština i sposobnosti kako bi podstakla konkurentnost, prosperitet i socijalnu inkluziju“, dodala je ona.

Predlog Komisije deo je inicijativa nazvanih „Agenda za nove veštine i poslove“ i „Mladi u pokretu“ koje su deo Strategije Evropa 2020. On dopunjuje Evropski kvalifikaiconi okvir koji promoviše priznavanje formalnog obrazovanja. Savet bi trebalo da razmatra predlog Komisije i da ga usvoje ministri obrazovanja i za mlade 23. i 24. Novembra 2012.godine.

Doprinos borbi protiv ekonomske krize

Kako se navodi u predlogu Komisije, priznavanje koje je predloženo predstavlja sustinski doprinos ambicijama EU da se postigne održiv i inkluzivan rast predviđen Strategijom 2020. „Posledice priznavanja mogu da budu značajne na trzištu rada i da omoguće veću vidljvost veština koje postoje u radnoj snazi, da olakšaju bolje ukrštanje između zahteva tržišta i veština radnika, kao i da olakšaju mobilnost na evropskom tržištu rada“, piše u predlogu. To bi, ocenjuje se, podržalo ekonomski oporavak. Kao važno Komisija ističe i pitanje nezaposlenih mladih kojima bi priznavanje pomoglo u traženju prvog zaposlenja.

Priznavanje bi doprinelo da se postignu ciljevi Strategije Evropa 2020: rano napuštanje škole, zatim da građani u starosnoj grupi 30 do 34 godine imaju završenu tercijarnu ili ekvivalentnu edukaciju. Još 2004.godine usvojeni su Zajednički evropski principi priznavanja u formi zaključaka Saveta. Iste godine uspostavljen je Okvirni sistem Europas, uključujući Europas CV i portfolio dokumenata koje građani mogu da koriste da bi bolje komunicirali i predstavljali svoje kvalifikacije i spsoobnosti širom Evrope. Ključan korak ka priznavanju neformalnog i neobaveznog učenja bilo je usvajanje u Evropskom parlamentu i Savetu preporuke za Evropski kvalifikacioni okvir (European Qualifications Framework – EQF) za doživotno učenje. Taj okvirni sistem usvojen je 2008.godine i u toku je proces uspostavljanja nacionalnih sistema u državama članicama. U sistemu formalnog visokog obrfazovanja u EU postoji kreditni sistem koji olakšava priznavanje (ECTS – European Credit Transfer and Acumulation System) koji je uspostavljen Bolonjskim procesom, a za stručno obrazovanje i trening to je Evropski kreditni sistem za stručno obrazovanje i trening (ECVET – European Creidt System for Vocational education and Trainig). U predlogu, Komisija ukazuje da je sada nejedanak nivo priznavanja neformalnog obrazovanja u drzavama članiocama i da bi usvajanjem trebalo da postigne i ujednačavanje na nivou Unije.

Erazmus za sve

Evropska komisija je inače u novembru 2011.godine usvojila predlog novog programa obrazovanja, treninga i sporta koji je nazvan Erazmus za sve a koji je sada u razmatranju u Savetu, odnosno u svih 27 članica, i Evropskom parlamentu. Program bi trebalo da počne 2014.godine i da traje do 2020.godine. Taj program će povezati sve sadašnje obrazovne šeme, kao i one za obuku, omladinu i sport na nacionalnim i nivou EU i zameniti sedam postojćih programa jednim. Predviđeno je da do pet miliona ljudi, što je skoro dva puta više nego danas, može da dobije šansu da studira ili ode na obuku van svoje zemlje uz grant progrma Erazmus za sve.

Među njima će biti skoro tri miliona studenata na visokom obrazovanju ili stučnom obrazovanju. Studenti na masteru takođe bi mogli da imaju koristi od novog zajma koji je uspostavljen sa Evropskom investicionom bankom. Okvirni budžet programa je 19 milijardi evra. On predviđa finansiranje svih sektora obrazovanja, uključujući škole, učenje odraslih, visoko obrazovanje, stručno obrazovanje i trening, kao i neformalno i neobavezno učenje. Kako se navodi na sajtu Komisije, značajno će povećati sredstva za razvijanje veština i znanja.

Izvor: Evropska komisija, portal EurActiv.rs, 07.09.2012.

ŠTA MOŽEMO NAUČITI OD BRAZILA

Brazil je od Velike Britanije preuzeo 6. mesto po velićini svetske ekonomije, a očekuje se da će do 2015. ekonomski preteći i Francusku. Samo prošle godine u Brazil se slilo najviše dolara u poslednjih pet godina – 65 milijardi i to najviše kroz direktna strana ulaganja. Ali do pre samo desetak godina privreda Brazila bila je poznata po neprekidnoj hiperinflaciji, koja je krajem 80-ih i početkom 90-ih godina bila između 2.000% – 3.000% godišnje. Ova latinoamerička država živela je 30 godina sa prosečnom godišnjom inflacijom od 449%, a onda se 1999. godine sve promenilo. Te 1999. godine Centralna banka Brazila koncentrisala se na inflaciju kao ključnu meru monetarne politike i stabilizacije lokalne valute real. U skladu s promenjenom politikom cilj Centralne banke bio je godišnji rast inflacije od 4,5%, sa ograničenjem na najviše 6,5%. Brazil je do sada bio veoma uspešan u ostajanju u ovom ciljnom rasponu i posle više godina savladavanja inflacije brazilska Centralna banka s pravom je stekla epitet čuvara stabilnosti cena. Tek minule godine Brazil nije ostvario spektakularni privredni rast kao 2010, kada je bio 7,5%, ali i 3% rasta u 2011.godini bio je iznad svetskog proseka. Kuriozitet je ipak da sa 3% rasta BDP-a Brazil nije bio lider među državama Latinske Amerike – primat su preoteli Čile sa rastom BDP-a od 4% i Kolumbija i Peru sa 5% privrednog rasta. Inače, brazilska privreda stvorila je prošle godine bruto proizvod vredan 2,44 biliona dolara.

Brazilski trgovinski višak u razmeni sa svetom porastao je u 2011. godini 47,8% u poređenju s prethodnom godinom i iznosi skoro 30 milijardi dolara (to je najviši nivo od 2007. godine). Rekorde beleže i izvoz i uvoz. Prošle godine Brazil je izvezao robe za 256 milijardi dolara (rast 26,8%), a uvoz je dostigao 225 milijardi dolara (rast 25,7%). Ovakav spoljnotrgovinski bilans Brazil je postigao zahvaljujući visokim cenama na svetskom tržištu i snažnoj potražnji za njegovim glavnom robom – sojom i gvozdenom rudom. Najveći izvoz privreda Brazila ostvarila je na tržištu Kine, a zatim SAD i Argentine. Cela država postala je veliko gradilište, Vlada je pokrenula javne radove i pomaže izgradnju stanova za porodice s malim prihodima, a za veliko fudbalsko takmičenje, osim sportskih objekata, pripremaju se saobraćajni i smeštajni objekti. Angažovana je i građevinska industrija iz susednih država, ali građevinarstvo i dalje vapi za radnom snagom. Prošle godine otvoreno je 2,3 miliona radnih mesta pa je nezaposlenost pala na istorijski minimum – stopa nezaposlenosti iznosi 6%, što je najniži procenat od 2002. godine.

U novim okolnostima, međutim, taj višegodišnji cilj postaje – diskutabilan. Centralna banka je to osetila i u avgustu prošle godine iznenadila je ulagače obaranjem referentne kamatne stope. Takvu odluku nije mogao da predvidi nijedan od analitičara kuće Blumberg, inače poznate po preciznim predviđanjima. Prvi put se dogodilo da je kamatna stopa smanjena i pre nego što je inflacija počela ozbiljno da popušta. Posle avgustovskog “šoka”, Centralna banka je još dva puta snizila referentnu kamatnu stopu uz saglasnost svih članova centralne banke. Kamatna stopa trenutno iznosi 11%, ali je i dalje najviša među državama Grupe 20 najvećih svetskih ekonomija. Inflacija je prvi put u poslednjih osam godina premašila granicu i završila na 6,55%. Dopuštanje inflaciji da raste više od plana i novo oporezivanje stranih investicija pokazalo se kao loše rešenje na drugoj strani – uticalo je na kretanje brazilskog berzanskog indeksa BOVESPA. Taj indeks je u 2011. godini pao 18,1%, što je ujedno i najveći zabeleženi pad posle 2008. godine, kada je zabeležen pad od 41%. Inače, prosečni dnevni obrt na brazilskoj Berzi je 6,5 milijardi američkih dolara. Prvi dani 2012. godine uneli su optimizam na Berzu. On počiva na očekivanjima niže inflacije u 2012. godini u Brazilu i očekivanom rastu na globalnim tržištima. Ovakvi ekonomski rezultati stvorili su od Brazila obećanu zemlju u koju hrli radna snaga iz mnogih krajeva sveta. Od januara do novembra prošle godine broj stranih državljana koji legalno žive u Brazilu popeo se sa 962.000 na oko dva miliona ljudi.

Od države koja je nekada bila izvoznik, pre svega, sirovina (gvozdena ruda, soja, šećer, kafa i drvo), Brazil je u poslednjih nekoliko godina postao veliki izvoznik tehnoloških proizvoda kao što su automobili, vojni i civilni avioni (Embraer) i naftni derivati (Petrobras). Čak 80% ekonomije zasniva se na domaćoj potrošnji, pre svega na potrošnji novoformirane srednje klase koja je narasla na 45 miliona ljudi. Vlada Dilme Rusef, međutim, ne spava na lovorikama. Iako je statistika impresivna, a ekonomija pretiče evropske, u Brazilu i dalje više od 11 miliona ljudi živi u favelama (siromašnim naseljima), a premijerki, njenom ministarskom kabinetu i Centralnoj banci jasno je da Brazilu treba bar 20 godina da građanima obezbede evropski životni standard.

Izvor: Novi magazine, B92.net, 21.01.2012.