POBUNITE SE VEĆ JEDNOM

Hoće li knjiga od tri evra srušiti sistem pohlepe?

Pobunite se! (Indignez-vous!), brošura Stefana Hesela, heroja francuskog pokreta otpora, potukla je sve knjižarske rekorde u Francuskoj. U njoj autor poziva Francuze, ali i sve građane sveta da se suprotstave egoističnoj, neodgovornoj moći tržišta i novca u odbrani pravih vrednosti savremene demokratije. Tanana knjižica od svega petnaestak stranica teksta. Autor je relativno nepoznati 93-godišnjak. Žanr – nešto poput filozofskog traktata, političkog manifesta, proglasa. Reklo bi se – dovoljno za totalni izdavački promašaj. Međutim, ne. Radi se o izdavačkom fenomenu. Knjižica koja košta tri evra za samo tri meseca prodata je u 600.000 primeraka, a upravo je iz štampe izašao nov tiraž od 350.000 primeraka. Prvo izadanje štampano je u 8.000 primeraka, ali je uspeh bio toliki da je ,,Pobunite se!,, izbila ne samo na prvo mesto bestseler liste, već je u drugi plan potisnula novelu Karta i teritorije Mišela Uelbeka, prošlogodišnjeg dobitnika Gonkurove nagrade. Ljudi neretko kupuju i po desetak komada odjednom, poklanjajući je prijateljima i rođacima, uvereni da je Heselov borbeni optimizam vredniji od cele kutije prozaka.

Pa šta to ovaj energični, otmeni, dostojanstveni, skromni 93-godišnjak poručuje u svom apelu građanima? Usprotivite se, budite ljuti i mirno se borite za ono u šta verujete! Borite se za socijalnu demokratiju u svetu, u kome i politika i demokratija gube kontrolu i poštovanje. „Želeo bih“, kaže on, „da svako od nas, svako, pronađe razlog za bunt. To je neprocenjiv dar kada vas nešto natera da se ražestite, kao mene nekada dolazak nacizma. Onda postajete borbeni, čvrsti i posvećeni. Postajete deo velikog istorijskog pokreta… a taj pokret vodi ka većoj pravdi i većoj slobodi“. Hesel smatra da je opsednutost Zapada sve većim sticanjem bogatstva odvela svet u krizu, koja jedino može biti rešena radikalnim skretanjem sa politike „uvek više“ u svetu finansija, ali takođe i u nauci i tehnologiji. Krajnje je vreme, kaže on „da etika i suštinska ravnoteža prevladaju“.

U svom apelu, ovaj veliki humanista insistira na tome da je ravnodušnost najgora moguća opcija, koja čini da čovek ostaje bez jedne od suštinskih ljudskih odlika – sposobnosti da se pobuni i angažuje. Hesel ukazuje na dva velika izazova sadašnjeg kompleksnog sveta: prvi – ogroman jaz koji postoji između veoma siromašnih i veoma bogatih, a koji ne prestaje da se uvećava; i drugi – ljudska prava i stanje planete, koja izazivaju ozbiljnu zabrinutost i zahtevaju angažman. Pritom, on insistira da se samo udruženim snagama i isključivo mirnim putem, bez nasilja, mogu postići promene. Hesel poručuje građanima, a posebno mladima, da otvore oči i gledaju oko sebe, jer će tako pronaći mnoge teme koje opravdavaju njihov bes – kao recimo tretman imigranata, status ljudi bez papira, položaj Roma, prava najugroženijih slojeva stanovništva, što bi zatim trebalo da ih od promišljanja odvede ka ozbiljnoj građanskoj akciji. Pobuni!

Stefan Hesel je rođen u Nemačkoj. Bio je heroj pokreta otpora, preživeo je mučenja i koncentracione logore, a nakon rata postaje advokat za ljudska prava i diplomata. Jedan je od autora Univerzalne povelje o ljudskim pravima Ujedinjenih Nacija, a autor je i više knjiga. Iako, sem u grubim crtama, ne definiše polja delovanja, niti propisuje lekove za izlazak iz političke i ekonomske krize u kojoj se nalazi svet, njegova knjižica je s pravom doživela neverovatan uspeh i već je prevedena na nekoliko jezika. U svetu bez ideologije i pravih vrednosti, u kome vlada tiranija tržišta, pohlepa i otimačina, jedan ovakav humani apel izvesno je pogodio nerv mnogih ljudi. Prvo, podsetio ih je da put ka progresu vodi kroz bunt i neposlušnost. Drugo, ukazao je na potrebu društvenog angažmana, ne samo u odbrani osnovnih ljudskih prava – od prava na rad i socijalnu zaštitu, već i u borbi protiv sve većih socijalnih razlika, ugroženih ljudskih prava, neravnopravnog statusa manjina. I, konačno, istakao je da pravedniji i humaniji svet možemo stvoriti samo zajedničkim naporom.

Treba reći da je Hesel naveo i to da je glavni razlog njegove lične indignacije nerešeno pitanje Palestine, odnosno agresivna politika Izraela u pojasu Gaze što je, imajući u vidu njegovo jevrejsko poreklo, izazvalo mnoge kontroverze i napade. Iako je knjiga objavljena u Francuskoj i pre svega se obraća Francuzima, ona je možda najmanje potrebna njima. Jer Francuzi su poznati po svojoj građanskoj neposlušnosti, po svojoj spremnosti da nezadovoljstva izražavaju kroz proteste i bunt. Po svojoj organizovanosti, hrabrosti i solidarnosti da se izbore za očuvanje postojećih i osvajanje novih sloboda i prava. Tako je Heselov apel došao samo kao dodatni podsticaj i neka vrsta potvrde njihovog dosadašnjeg društvenog angažmana.

Ali, šta je sa drugima? Sa nama? Mi se ponašamo kao da živimo u zemlji u kojoj demokratija cveta a blagostanju kraja nema, a ne u zemlji u kojoj vladaju beda, laž, korupcija, socijalne nepravde, u kojoj ogroman broj ljudi ne radi, veliki broj jedva preživljava ili živi ispod granice siromaštva. Rečju, u državi u kojoj je građanin na svaki način zgažen. Bezvredan. Mi smo besni, nezadovoljni, poniženi, ali ne radimo ništa da stanje promenimo. Zadovoljavamo se time što nekoliko hrabrih ljudu svojim oštrim perima ili javnim nastupima sekciraju aktuelnu vlast i tako spasavaju našu savest i dostojanstvo. Mi nismo sposobni da organizujemo ili podržimo bilo kakvu akciju. Nismo sposobni za solidarnost. Upravo zbog toga ovako i živimo. Promene se neće dogoditi same od sebe. Za njih treba sami da se izborimo. Nama je potreban Hesel i njegova lekcija iz građanske hrabrosti i neposlušnosti.

Autor: Borjanka Milatović (London)

Izvor: e-novine 17.01.2011.

OTKRIVANJE AMERIKE – PRVA ZIMA OKUPACIJE

Rasturen u Njujorku, pokret u ime ,,99%,, poziva na doček Nove godine u Vašingtonu. Glavni grad Amerike nema tradiciju spektakularnog javnog dočeka Nove godine, kao što je onaj na njujorškom Tajms skveru. Ali, sudeći po najavama koje cirkulišu preko Tvitera, Fejsbuka, SMS-a i drugih komunikacionih kanala internet ere, sigurno dobar novogodišnji provod obezbeđen je na prestoničkom Trgu Mekferson, odnosno u istoimenom parku. ,, Bez obzira ko ste: građanin, profesionalac, student, aktivista, roditelj, nezaposleni radnik… svi ste dobrodošli. Živa muzika, hrana i piće! I u 2012. godini nas čekaju loša ekonomija, socijalne nepravde i politička korupcija, pa bar da je započnemo velikom žurkom!,,

Biće to doček čiji su domaći aktivisti pokreta ,,Okupiraj Volstrit,, koji su od 1.oktobra 2011. godine ovde ulogoreni, samo oko 400 metara udaljenom od Bele kuće. Dok je inicijalna okupacija u njujorškom parku Zukoti rasturena akcijom policije još 15. novembra 2011. godine, ova sa još mnogima širom Amerike, istrajava i upravo je ušla u svoju prvu zimu, demantujući prvobitne prognoze da će se ,,okupatori,, razići već sa prvim mrazovima. Ovo vašingtonsko divlje šatorsko naselje, umesto da se zbog zime smanjuje, kao da se povećava. Pre nekoliko dana, bio je popunjen gotovo sav raspoloživ parkovski prostor. Oko podneva tamo je padala sipljiva zimska kiša, na pet stepeni iznad nule. Sem dežurnih, koji su sedeli ispod cirada zaokupljeni nekim poslovima, u logoru nije bilo neke živosti. Situacija se promenila već oko pet po podne, kada su se svi stanovnici vratili sa dnevnih poslova u gradu, spremajući se prvo za ,,generalnu skupštinu,, koja se uvek održava u šest. Iz šatorske kuhinje je dopirao izazovni miris nekog paprikaša koji se krčkao u kazanu.

Dok se u gradu radni dan završavao, ovde kao da je tek počinjao. U poluotvorenom ,,medijskom šatoru,, je bio 26-godišnji Robert Dili, ne zato što je neki oficijalni portparol, tako nešto ovde ne postoji, nego zato što se tu jednostavno zatekao. Ovde su naime svi ovlašćeni da govore, ako to žele. Robert je bio profesionalni vozač kamiona u Vermontu, državi na severoistoku. Ostavši bez posla, otišao je u Njujork gde se priključio pokretu, da bi odande, kada je tamošnji kamp policija zatvorila, došao u Vašington, gde je već mesec dana. Siguran je da će ovde i prezimiti. ,,Imam ono osnovno što je čoveku potrebno: hranu i toplo mesto da prespavam.,, Na pitanje: znači li to da njegov šator ima grejanje, odgovara da mu tako nešto nije potrebno – u vreći za spavanje, uz dodatni pokrivač, sasvim mu je udobno.

Primećuje se da su, za razliku od oktobra, kada su podloga bile samo cirade, šatori sada drvenim paletama odvojeni od raskvašenog tla, što stanarima obezbeđuje kakvu – takvu toplotnu izolaciju. Prema Robertovoj proceni, ovde svake noći prespava u proseku oko 150 ljudi. On je inače optimista. ,,Pokret je još u povoju, ovo su tek naši bebi koraci,, obrazlaže i tvrdi da je ..okupacija,, već dosta postigla, a najveći uspeh je to što je njegova ideja postala važna politička tema.

Pokret ,,Okupiraj Volstrit,, je nesumljivo politički događaj godine u Americi, kao prvi građanski protest koji osporava ono čime se ona pred svetom najviše hvali – njen ekonomski i politički sistem. Slogan ,,Mi smo 99%,, koji ima i svoj kontrapunkt ,,1%,, postao je metafora za ekonomske nejednakosti i na politički dnevni red stavio ono što se donedavno samo usput pominjalo – da je sistem poslednjih decenija tako ,,naštimovan,, da ide na ruku samo 1% najbogatijih na štetu 99% amerikanaca koji žive samo od svojih plata. ,,Apsolutno je da je u rukama 1% – 40% nacionalnog bogatstva,, piše u ,,Deklaraciji okupacije Vašingtona,, usvojenoj 1. novembra 2011. godine. ,,U našem izbornom sistemu, novac koji kandidati za svoje kampanje dobijaju od multinacionalnih korporacija i bogatih pojedinaca obezvređuje volju naroda… Sprega između javnih funkcionera, lobista i biznismena ne služi interesima američkog naroda… Finansijske kuće su prokockale naše ušteđevine, stanove i ekonomiju, a vlada im je dozvolila da privatizuju profit i socijalizuju rizik…,,

Pokret priznaje da nema odgovora na pitanje kako da se sistem popravi – ali nema ga ni bilo ko drugi. Njegove metode ne podržavaju svi, ali ankete pokazuju da ,,tiha većina,, odobrava njegovu poruku. Na političkoj sceni, republikanci, koji sve češće pokazuju da su zastupnici prokaženih ,,1%,, ,,okupatore,, smatraju ,,dokoličarima koji napadaju policiju, drogiraju se i zagađuju javne parkove,,. Demokrate, iako su okupacije protiv teža konzervativnoj ,,Čajanki,, koja usmerava desnicu, oklevaju da sasvim prigrle pokret, čime po svemu sudeći, propuštaju šansu da steknu uticajnog partnera. Na pitanje da li je Barak Obama saveznik ili protivnik, Robert Dili je odgovorio ,,da u ovom momentu, nemamo nikog drugog sem njega,,. ,,Meni se mnogo sviđao onaj Barak Obama iz kampanje, ali me kao predsednik nije mnogo impresionirao. Uprkos tome, mislim da on ostaje nada… na ulazu u park koji je pretvoren u ,,okupacioni,, logor stoji tabla sa natpisom ,,Redemoliramo demokratiju, izvinite za naš (vaš) nered,,.

Autor: Milan Mišić, Izvor: Politika online 31.12.2011.