KAKO JE STIV DŽOBS OBJASNIO OBAMI – ZAŠTO SE SVE ŽIVO PROIZVODI U KINI

Ne tako davno, „Apple“ se hvalio da sve svoje proizvode pravi u Sjedinjenim Državama. Danas, skoro svih 70 miliona „iPhone-a“, 39 miliona „iPad-a“ i 50 miliona ostalih uređaja prodatih prošle godine napravljeno je van SAD-a, od čega lavovski deo u Kini. Na pitanje: Šta je potrebno da bismo vratili te poslove u Ameriku? – koje je postavio Predsednik SAD-a Barak Obama, odgovor šefa ,,Apple-a,, Stiva Džobsa, bio je nedvosmislen: Ta radna mesta se ne vraćaju kući! Ovaj isečak iz odličnog teksta ,,The New York Times-a,, o proizvodnji najtraženijeg gedžeta današnjice – „iPhone-a“ – ilustruje kako je i najmoćniji čovek planete, predsednik SAD Barak Obama, fasciniran i istovremeno zabrinut selidbom hiljada ili čak miliona radnih mesta u Kinu. Njegovu fascinaciju deli i prosečni građanin Srbije. Skoro da je prerasla u poslovicu izjava da „sve može da se kupi kod Kineza“; sve češće viđamo natpis „made in China“, a kao glavni razlog se paušalno navodi „jeftina radna snaga“. Ali, to je samo deo istine. I to mali deo. „iPhone“ nije petarda, možda je za proizvodnju tako sofisticiranog uređaja potrebno više od „jeftine radne snage“?

Neću „iPhone“ sa ogrebotinama!

Priča počinje 2007. godine, piše „The New York Times“, kada je „Apple“ bio daleko od titule najvrednije svetske kompanije. Nešto više od mesec dana pre zakazanog pojavljivanja prvog „iPhone-a“ u prodavnicama, Stiv Džobs je okupio najviše oficire „Apple-a“, jer je izvesno vreme testirao probni model i nije bio zadovoljan. Besni Džobs je držao svoj test model „iPhone-a“ kako bi svi mogli da vide mnoštvo tankih ogrebotina na plastičnom ekranu. Zatim je izvadio svežanj ključeva iz džepa farmerki. Ljudi će nositi ovaj telefon u džepu sa svojim ključevima. Ne mogu da prodam proizvod koji se izgrebe! Želim stakleni ekran i želim da bude savršen za šest nedelja – naredio je Džobs. U to doba, stakleni ekrani za mobilne telefone nisu bili uobičajeni kao danas. Štaviše, bili su izbegavani jer je teško ostvariti neophodni visoki stepen preciznosti u obradi stakla. „Apple“ je već bio izabrao američku filmu „Corning“ za proizvodnju velikih panela od ojačanog stakla, ali je sečenje tih panela u milione ekrana za „iPhone“ zahtevalo praznu fabriku, na stotine komada stakla za eksperimentisanje i armiju inženjera. I sve to za samo šest nedelja? A onda je stigla ponuda iz jedne fabrike u Kini, zemlji „jeftine radne snage“.

Kako su Kinezi hipnotisali „Apple“

Kada je „Aplle-ova“ delgacija stigla u posetu fabrici u gradu Šendženu, vlasnici su već sagradili novo proizvodno krilo. To je za svaki slučaj, ako nam date ovaj posao – priseća se jedan od bivših direktora „Apple-a“ objašnjenja koje mu je dao kineski menadžer. Skladište je već bilo krcato staklenim uzorcima za eksperimente, sve gratis. Armija kineskih inženjera je čekala u niskom startu, skoro za gratis. Sagrađena je spavaonica za radnike, kako bi bili dostupni 24 sata dnevno. Naravno, kineska fabrika je dobila posao. Ceo lanac snabdevanja sada je u Kini. Treba vam hiljadu gumenih zaptivača? To radi farbika u komšiluku. Milion šrafova? Ta fabrika je u susednom bloku. Ali, šrafovi treba da budu malo drugačiji? Biće gotovi za tri sata – rekao je „The New York Times-u“ drugi bivši visoki funkcioner „Aplle-a“.

Foxconn Sity – „kasarna“ za sklapanje „iPhone-a“

Na osam sati od fabrike „Foxconn„ koja je dobila posao od „Apple-a“, nalazi se kompleks, poznat pod nadimkom „Foxconn Sity„. Tu se „iPhone“ sastavlja. Kada su ga prvi put videli, čelnicima „Apple-a“ je odmah bilo jasno zašto se proizvodnja „iPhone-a“ neće vratiti u domovinu. Jer, u domovini ne postoji ništa nalik „Foxconn Sity-ju„. Kompleks ima 230.000 zaposlenih. Mnogi rade šest dana u nedelji, često do 12 sati dnevno. Skoro četvrtina od ukupnog broja zaposlenih živi u firminim spavaonicama, a većina običnih radnika zarađuje manje od 17 dolara na dan. Čak 300 radnika obezbeđenja je zaduženo samo da reguliše „pešački saobraćaj“ u kompleksu, kako radnici ne bi pregazili jedni druge. Centralna kuhinja svakog dana skuva tri tone svinjetine i 13 tona pirinča. Mogu da zaposle 3.000 novih radnika dok si rekao keks. Koja američka farbika može da zaposli 3.000 ljudi preko noći i ubedi ih da žive u spavaonicama? – kaže Dženifer Rigoni, bivši menadžer „Apple-a“. Još jedna od kritičnih prednosti Kine bila je što može da obezbedi inženjersku podršku kakvu čak ni Sjedinjene Države ne mogu. Direktori „Apple-a“ su procenili da im treba 8.700 industrijskih inženjera za upravljanje proizvodnom trakom od 200.000 radnika pri sastavljanju „iPhone-a“. Analitičari „Apple-a“ su izračunali da bi im trebalo devet meseci da okupe taj broj kvalifikovanih ljudi u SAD. U Kini, trebalo im je 15 dana.

Ustaj, vojsko! Vreme je da sklapamo „iPhone“

Kada su „Apple-ovi“ inženjeri te 2007. godine konačno usavršili metod za sečenje stakla za ekrane, prvi kamioni sa isečenim staklima stigli su u „Foxconn Sity„ usred noći. Menadžeri kompleksa su probudili na hiljade radnika, koji su uskočili u uniforme – bele sa crnim majicama za muškarce, a crvene za žene – i počeli ručno da sklapaju „iPhone“. U naredna tri meseca, „Apple“ je prodao milion „iPhone-a“. Od tada, „Foxconn“ je sastavio još 200 miliona.

„Jeftina radna snaga“?

I cena radne snage je bitna, ali ne toliko koliko je uvreženo takvo mišljenje širom sveta, pa i u Srbiji. Analitičari proizvodnje su izračunali da bi proizvodnja „Apple-a“ u SAD povećala njegovu cenu za ne više od 65 dolara, što bi i dalje činilo „iPhone“ najprodavanijim gadžetom, a „Apple“ jednom od kompanija sa najvećim profitom na svetu. Ali, kalkulacije su bespredmetne jer je proizvodnja „iPhone-a“ u SAD nemoguća ne zbog cene radne snage, već zbog drugih prednosti kineske masovne proizvodnje na koje Sjedinjene Države možda nikada neće imati odgovor.

Izvor: The New York Times, Blic online, 23.01.2012.

SVI SMO ULOG NA KLADIONICI

Kad mi je urednik poverio da se upustim u predviđanja o svetu 2012. godine, prisetio sam se davne filmske fantazije ,,Dogodilo se sutra,,. Novinar, u njoj, raspolaže magičnom sposobnošću da bude brži od vremena, tako da događaji samo potvrđuju ono o čemu je, kao o već odigranom činu, on predhodno informisao čitaoce. Stvarnost, naravno, izmiče takvoj maštariji. Zašli smo u doba koje su oblikovale izjalovljene prognoze. Gotovo sve drame – od terorističkih atentata do finansijskog loma – ,,strefile,, su nas bez zvanične najave. Aktuelna neizvesnost, dobrim delom, proističe iz dejstva poslovice ,,niko nije prorok u očima svog dužnika,,. Još je manje dužnik prorok u očima svog poverioca. A kako smo, uglavnom, jedno ili drugo – proročanstvima kao da je odzvonilo. Ali, svet je više nego ikad jedna velika kladionica. Sa ogromnim ulozima, među kojima su i sve naše sudbine, na neku od sijaset neizvesnosti. Da bih upisao u nju, ispregledao sam više od 100 analiza i bar hiljadu stručno ispisanih stranica o mogućnim svetskim kretanjima posle dočeka Nove godine. Osnovni mi je utisak da povećani ulozi na strateškim kladionicama potvrđuju da nismo podlegli proročanstvima o propasti sveta (kao što se tumači zapis drevnih Maja – 21.12.12.), ali i da osećamo da je kucnuo čas da prestanemo da ga upropašćujemo raznim zastrašivanjima.

Lično bih se kladio da će 2012 godinu obeležiti, bar 12 procesa:

1. Produžiće se globalna ekonomska kriza tumbanja, jer još nema jedinstvenog fronta protiv njih,
2. Nastaviće se traganje za novim formulama delovanja Evropske unije i zone evra, čiji će sastavi biti podložni praktičnom razvrstavanju u nekoliko slojeva,
3. Država blagostanja, karakteristična za socijaldemokratsku Evropu, trpeće ,,rezove,, da bi odolela rastućoj konkurentnosti regiona sa jeftinijom radnom snagom,
4. Demokratije, uzdrmanih ekonomija i budžeta, biće i dalje pod pritiskom da ustuknu pred zahtevima centara finansijske moći, kojima su poodavno omogućili da postanu ,,država za sebe,,,
5. Potrajaće ,,stezanje kaiša,, zarad fiskalne stabilizacije, ali će te mere usporavati privredni oporavak,
6. Za rešavanje kontinentalnih i globalnih problema biće neophodno dodatno odricanje od pojedinih svojstava nacionalnih suvereniteta, jer će se povećati udeo internacionalnih i nadnacionalnih (pogotovu kreditorskih) tela u odlučivanju,
7. Mnoge države moraće da ubrzaju reforme kako bi (p)ostale poželjan partner na spoljašnjoj sceni, ali i smanjile unutrašnje napetosti izazvane prekomernim socijalnim razlikama i visokom stopom nezaposlenosti,
8. Sve te okolnosti ojačaće razloge za dejstva pokreta ,,ogorčenih,, i ,,okupatora,, simbola velike koncentracije kapitala i socijalne dekoncentracije,
9. Iste okolnosti iskoristiće i pokreti koji za sve krive ,,druge,, u kakve ubrajaju imigrante, pripadnike manjinskih vera i rasa, kao i spoljne konkurentne koji se bolje snalaze u tekućoj globalizaciji,
10. Slede nove promene vlasti u posrnulim sistemima (izborima, kao u mediteranskoj Evropi, ili bunama kao u mediteranskoj Africi),
11. Nedovoljna saglasnost oko mera za smanjivanje zagađivanja atmosfere, uvećaće, kažu eksperti, već drastične klimatske udare,
12. Postojeća bojišta neće se ugasiti (kao što se pokazuje u Iraku posle povlačenja američkih invazionih trupa i na avganistanskim frontovima) a ,,prošireni bliski istok,, ostaje rasadnik kriza.

Ne bih baš voleo, ni kad bi bilo mogućno, da ovo bude tiket sa 12 pogodaka. Navijam da se ostvare prognoze da je svet na putu izlaska iz finansijske i psihičke depresije, da je nadomak obnove ili postizanja sklada između vladavine prava i zakona tržišta, kao i između volje građana i političkih poteza… Prija, u međuvremenu, to što se ne ostvaruje istrajno proricanje da svet iz velike ekonomske krize, kao što je sadašnja, može da izađe samo velikim ratom. Mada, na globalnoj kladionici još ima igrača koji ulažu na takvu mogućnost.

Izborna groznica

Naša izborna sezona je samo deo svetske izborne groznice, koja obuhvata čak četiri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Garantovana je promena, po ustaljenom metodu KP, samo u Kini gde je za naslednika liderskih pozicija Hu Đintaoa ,,viđen,, sadašnji potpredsednik Si Đinping. Za reizbor će se boriti američki i francuski predsednik, Barak Obama i Nikola Sarkozi. Za razliku od njih, ruski premijer Vladimir Putin zasad nema uverljivog rivala u svom nastojanju da ponovo postane šef države. Takav sticaj napora za sabiranje lokalnih glasova, mogao bi da smanji interesovanje ove četiri sile za ostale globalne izazove, za čije je rešavanje potreban povećan angažman te velike četvorke. Smatra se da treba da pruže i originalan doprinos traganju sa izlaskom iz svetske ekonomske krize. Pa da Amerikanci postanu manji, a Kinezi veći potrošači, da Francuzi odrede novi stepen svoje povezanosti sa EU, da Rusija odlučnije krene u neophodne modernizacije. Pretpostavlja se, ujedno, da će nastojati da jedni druge ne uvrste u ključne izborne teme. Izlazak na birališta 2012. godine je različitim specifičnim povodima, predviđen i Egipćanima (kao glana provera ,,arapskog proleća,,). Grcima, rumunima, Ukrajincima, Slovacima, Slovencima, Indijcima, Irancima, Južnokorejcima, Meksikancima, Venecuelancima, Senegalcima…

U izbornim sezonama se, podsećaju hroničari, obično izbegavaju politička eksperimentisanja. A prognozeri nagoveštavaju – pojačanje ,,prljavih kampanja,,. Ako ne verujete u ekonomski oporavak, znači da vam je još uvek dobro. Ovakav paradoksalan rezultat dal je nedavna Galupova anketa u 51 zemlji. Ispostavilo se da su najveći pesimisti Evropljani, čiji je standard, uprkos nevoljama i dalje na nivou kome mnogi zavide. Kao najveći optimisti pokazali su se siromašniji Afrikanci, pa i Latinoamerikanci, možda i zato što ih je poneo uzlet Južnoafričke Republike i Brazila među nove ekonomske sile.

Kažu

,,Savremena (svetska) ekonomija treba da se reformiše, da postane pravednija i efikasnija.,, (Uvodnik ,,Fajnenšel tajmsa,,).

,,Ako ne uspeju akcije za obuzdavanje dužničke krize u zoni evra, mogućna je nova globalna kriza dugova, koja bi se vrlo negativno odrazila i na kinesku privredu.,, (Pekinški ekonomista u ,,Čajna dejliju,,).

,,Ekonomisti su, uz meteorologe, najgori futurolozi moderne ere.,, (Komentar ,,Gardijana,,).

,,Milioni ljudi (u Rusiji) žele bolja obdaništa, škole, bolnice i usluge javnog sektora, čemu stremi i predlog predsednika Medvedeva za decentralizaciju vlasti.,, (Arkadij Dvorkovič, savetnik šefa ruske države).

Autor: Momčilo Pantelić, Izvor: Politika online. 31.12.2011.