ŠAMAR EVROZONI

Evrozonu čeka teška sedmica nakon što je agencija Standard end Purz (S&P) snizila kreditni rejting devet zemalja koje koriste evro, između ostalog Francuske koja je uzornu ocenu AAA imala od 1975. godine. Snižavanje kreditnog rejtinga može povećati troškove zaduživanja zemlje za finansiranje duga. Takođe, time se dovodi u pitanje da li će fond za izvlačenje iz krize (EFSF) zadržati najviši rejting, a ne postoji saglasnost među zemljama članicama o promenama koje su potrebne da bi EFSF zadržao ocenu AAA. U Francuskoj, kojoj predstoje predsednički izbori, snižavanje kreditnog rejtinga iskorišćeno je i za napad protivkandidata sadašnjeg predsednika zbog lošeg vođenja zemlje. Snižavanje kreditnog rejtinga devet zemalja evro zone dočekano je sa kritikama, čak i ogorčenjem, širom Evrope. Čak i u Vatikanu u zvaničnom listu Oservatore Romano (Ošervatore) ovaj potez je okarakterisan kao programirani „napad“ sa „savršenim i sumnjivim smislom za trenutak“. Sama Evropska komisija odluku S&P-a, donetu u trenutku kada se činilo da se rizik od pogoršavanja krize smanjuje, nazvala je „apsurdnom“. „Nakon što sam proverio da trenutak nije slučajno odabran, izražavam žaljenje zbog apsurdne odluke koju je dans doneo Standard and Purz po pitanju rejtinga više zemalja zone evra u trenutku kada ona na svim frontovima preduzima odlučne mere za odgovor na krizu“, saopštio je evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren (Olli Rehn). On je ocenio da je nakon te odluke još jasnije da su mere budžetske discipline i strukturene reforme neophodne, kao i utvrđivanje stalnog fonda za pomoć zemljama u krizi Evropski mehanizam stabilnosti, koji bi naredne godine trebalo da zameni postojeći EFSF.

Pored Francuske, najviši rejting izgubila je i Austrija, čija ocena je snižena za jedan stepen na AA+. Od zemalja EU, uzornu ocenu uz Nemačku, najveću evropsku privredu i najvećeg finansijera evropskog budžeta, zadržale su i Finska, Luksemburg i Holandija. Rejting je snižen i zemljama koje su već „pod lupom“ tržišta zbog manjka poverenja. Rejting Slovačke, Malte i Slovenije snižen je za jedan stepen, a dug Portugalije i Kipra svrstan je u kategoriju „špekulativnih“ ulaganja, koja sa sobom nose visok rizik, a samim tim i visoku kamatnu stopu za državu koja se zadužuje. Da stvari budu još gore, osim Nemačke i Slovačke za sve zemlje evro zone postoji opasnost da im se rejting dodatno smanji do kraja 2013. godine, a Standard end Purz procenjuje da je mogućnost 33%. Prvog radnog dana nakon snižavanja rejtinga, 16. januara, kamatne stope za dug zemalja evro zone nisu u velikoj meri povećane, što se tumači time da je tržište u cenu obveznica već učitalo i snižavanje rejtinga, budući da se o njemu već izvesno vreme govori. Tržište dužničkih hartija evropskih zemalja skoro da je bilo nepromenjeno, što je odraz smirenosti investitora. Promene u kamatnim stopama za najveće privrede zone evra bile su veoma male, osim u slučaju Italije gde su promene bile nešto veće. Pravi test će, međutim, biti naredne emisije u zoni evra, počev od 16. januara popodne kada Fracuska izdaje kratkoročne obveznice. Slična situacija je i na berzi, gde je zabeležen mali pad oko podneva – 0,04% u Parizu, 0,22% u Mardiru, i rast od 0,46% u Frankfurtu i 0,02% u Milanu. Takva smirenost investitora tumači se delimično time što u SAD tržište ne radi zbog praznika, zbog čega mnogi akteri nisu trgovali, ali i time što snižavanje kreditnog rejtinga nije bilo ni izdaleka neočekivano. Loš pokazatelj je činjenica da su banke u zoni evra tokom vikenda položile 493,27 milijardi evra u Evropsku centralnu banku, što je novi rekord. Neki analitičari smatraju da je to odraz toga što banke ne žele da pozajmljuju novac jedna drugoj niti da finansiraju privredu, pre svega preduzeća i domaćinstva, kao ni da kupuju obveznice.

Analitičari Standard end Purza su veoma strogo ocenili lidere zone evra. „Političko okruženje zone evra nije bilo na visini sve većih izazova koje je donela kriza“, objasnio je kratko Moric Kremer (Moritz Kraemer), zadužen za rejting evropskog duga. „Efikasnost, stabilnost i predvidivost politike i evropskih političkih institucija nisu dovoljno solidni“, ocena je S&P-a. Na meti kritika posebno se našao budući ugovor o strogoj budžetskoj disciplini, za koji se najviše zalaže Nemačka uz podršku Francuske. Prema oceni predsednika Saveta EU Hermana van Rompeja (Van Rompuy) takve ocene nisu u potpunosti tačne. „Tržišni akteri i rejting agencije ponekad smatraju da je naš odgovor nepotpun ili nedovoljan, ali načinjen je realan napredak za preoblikovanje zone evra“, rekao je Van Rompej. On je takdoje istakao da će evropski ideri postići sporazum o novom sporazumu za jačanje budžetske discipline u zoni evra „krajem meseca“ kako bi ga potpisali „početkom marta“. On je takođe istakao da je finansijska stabilnost ključna za zonu evra i EU u celosti, ali da to neće biti ostvareni preko noći. Pored štednje, Evropljani moraju da poklone pažnju rastu i stvaranju radnih mesta, istakao je on.

Pogoršanje rejtinga članica evro zone može imati teške posledice na Evropski fond za finansijsku stabilnost, koji je već jabuka razdora među zemljama članicama. Naime, nakon što je Francuska izgubila najbolju ocenu postavlja se pitanje da li će EFSF moći da je zadrži. Prema jednom evropskom izvoru visokog ranga u EU, pitanje finansiranja EFSF još nije rešeno i o tome se vodi rasprava. „Ukoliko se ništa ne učini“ da se nadomesti snižavanje rejtinga Francuske i Nemačke, EFSF će takođe izgubiti taj rejting. Istog dana kada je rejting snižen, 13. januara, ministri finansija zone evra su objavili zajdničko pismo u kojem su izrazili „odlučnost da ispitaju sve mogućnosti da bi EFSF zadržao ocenu EFSF“. To će, međutim, biti težak zadatak. Jedna mogućnost je da zemlje koje i dalje imaju najvišu ocenu prihvate da povećaju garancije za emisije iz EFSF, što, kako je naveo izvor AFP-a „postavlja političke probleme“. Druga mogućnost je da se poveća finansijsko obezbeđenje za hartije. To bi značilo da se pri svakoj emisiji pozajmi više nego što je potrebno da bi se višak investirao u obveznice sa ocenom AAA, čime bi se nadomestio manjak poverenja zbo snižavanja rejtinga Francuskoj i Austriji. Problem je međutim što Nemačka, glavni finansijer EFSF, nije spremna da se po svaku cenu očuva rejting EFSF. Kancelarka Angela Merkel je kazala da bi pre prihvatila snižavanje rejtinga nego mogućnost da „odreši kesu“. Tokom sastanka koznervativne strsnke na severu zemlje ona je čak objasnila da nikada nije ni računala na to da EFSF mora imati najbolju ocenu. EFSF je privremeni fond koji će raditi do jula 2013. godine. U julu 2012. počinje da radi stalni Mehanizam stabilnosti, pa će ova dva fonda paralelno funkcionisati godinu dana. Njihova ukupni kapacitet je 500 milijardi evra. Neke zemlje, kao i Evropska centralna banka i Evropska komisija, zalažu se za povećanje iznosa. O tom pitanju trebalo bi da se razgovara na jednom evropskom samitu u martu.

Pogoršanje EFSF došlo bi u najgorem mogućem trenutku, kada zabrinutost po pitanju Grčke, epicentra krize od 2010. godine, raste. Banke su u sukobu sa EU o brisanju dela grčkog duga i prete da će odustati od obaveza koje su prihvatile u okviru plana kontrolisanog restrukturiranja duga. Ukoliko bi se to dogodilo, Grčka bi mogla da bankrotira u martu. Pregovori su prekonuti 13. januara i trebalo bi da budu nastavljeni 18. januara. Ove sedmice u Atinu se vraća misija Evropske komisije Evropske centrlane banke i Međunarodnog monetarnog fonda da bi procenila napore koje vlada ulaže da bi poboljšala situaciju u zemlji. Pozitivan izveštaj je ključan za odobravanje drugog plana pomoći Grčkoj u inosu od 130 milijardi evra, o kojem je sporazum postignut prošle godine.

Nakon snižavanja rejtinga Francuskoj, Austriji i 7 zemalja evro zone, još 13 zemalja u svetu, od čega 9 u evropi, ima najviši rejting prema oceni tri velike rejting agencije – Fič (Fitch), Mudiz (Moody’s) i Standrd end Purz (Standard & Poor’s). To su Nemačka, Holandija, Danska, Velika Britanija, Švedska, Norveška, Finska, Luksemburg, Švajcarska, Australija, Hong Kong, Kanada i Singapur. Njihova ocena nije uvek ujednačena, pa je tako Mudiz, samo tri dana nakon što je S&P snizio rejting Francuskoj, objavio da ta zemlja prema njegovoj proceni i dalje ima najvšu ocenu. Kriza u zoni evra počela je 2009, kada je EU izdala upozorenje o javnim finansijama Grčke nakon revizije procene budžetskog deficita na 12,7% BDP-a. Od tada su druge zemlje, uključujući i Španiju i Italiju, preduzele mere štednje, a deo njih – Irska i Portugalija – zatražile su i pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Grčkoj je potreban i drugi paket pomoći, ali još nije postignut konačan dogovor o tome, a pregovori sa bankama o restrutkturiranju duga su suspendovani. Glavna zamerka je da on počiva „samo na stubu štednje“.

Izvor: EurActiv, http://www.euractiv.rs 16.01.2012.

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: