IZBORI

U Atini su funkcije vlasti poveravane građanima, koji bi se dobrovoljno prijavili i potom bili izvučeni žrebom (budući da su po isteku mandata, morali da polože veoma podroban izveštaj o svom novom stanju, selekciju je obezbeđivala dobrovoljnost). U većini srednjevekovnih evropskih gradova-država, funkcije su idalje poveravane onima koji bi bili izvučeni žrebom, mada su se u nekim gradovima (npr.Venecija), prilično rano počeli opredeljivati za izbore. Među teoretičarima dosta se raspravljalo o prednostima jedne ili jedne procedure. Izvlačenje žrebom eliminisalo je podvalu, ali ne i nekompetenciju, dok su izbori davali veće mogućnosti pristalicama, ali su zato omogućavali selekciju sposobnih.

Američki ustav označio je pobedu izbornog principa, mada je u vreme Francuske revolucije još bilo i pokušaja izvlačenja žrebom. Izbori su najdemokratskiji način određivanja predstavnika, jer glasač bira kome će predati svoju moć. Ipak, oni ne podrazumevaju ni opšte glasanje, niti pružaju mogućnost svakom građaninu da bude izabran. U američkim ustavima izraženo je uverenje, da ekonomsko bogatstvo može poslužiti kao neka garancija u suzbijanju korupcije, da građane može zaštititi od opasnosti na koju su bili posebno osetljivi i od koje su iznad svega, želeli da se odbrane. Oni takođe, pokreću i raspravu da li za predstavnika treba birati obične građane ili one koji su nekim ličnim uspehom dokazali sopstvenu sposobnost. Upravo iz tih razloga, francuska ustavna monarhija prihvatila je cenzusni kriterijum, koji će biti ukinut krajem XIX veka, s pobedom opšteg pravila glasanja za muškarce.

Šematski posmatrano, razlikuju se dva izborna sistema – većinski i proporcionalni. Većinskim sistemom, se lako ostvaruje većina i manjim strujama oduzima svaka mogućnost da se iskažu. Manjinski sistem, ima obrnute mane i prednosti – u većoj meri poštuje opšte pravo izražavanja, ali zato što ne može poizvesti stabilnu većinu, može stvoriti neefikasnu skupštinu. Zato je važno voditi računa o kulturnom kontekstu i primarnim ciljevima koje ističe zakonodavstvo.

Engleski sistem (većinski samo u jedinom krugu) podrazumeva da opredeljivanje između tri kandidata, može osigurati 35% glasača koji su izašli na izbore. On ne bi mogao odgovarati nekoj kulturi u kojoj dvopartijska politička podela nije toliko izražena. Predsednički izbori u SAD isključuju više od polovine građana – razlog tome je što ti građani nisu članovi nijedne partije (samim tim i ne mogu učestvovati u prvom izbornom krugu, u kome se biraju kandidati za predsednika države, unutar partija). Sadašnji nemački sistem, koji za izbore zakonodavnih organa federacije, lokalnom većinskom sistemu pridružuje proporcionalnu nacionalnu zastupljenost, zanimljiva je formula).

 

 

O boreformf
Blog boreformf - BorskiEkonomskiForum MedijaFokus, je nezavisan forum koji afirmiše savremene javne vrednosti i društveno ekonomski fokus medija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: